Evropske akcije danas, 6. novembra, su u padu pod uticajem velike globalne rasprodaje akcija tehnoloških kompanija nakon pobjede demokrata na američkim izborima za Kongres koji bi mogao da dovede do usporavanja izgradnje centara podataka i smanjenja ulaganja u AI, dok je cijena nafte Brent blago pala na skoro 98 dolara po barelu.
Usporavanje ulaganja u vještačku inteligenciju moglo bi da optereti i globalnu privredu, čiji je rast u značajnoj mjeri podržan investicijama velikih tehnoloških kompanija, prenosi Rojters.
Cijena nafte Brent je u 9.30 časova pala za 0,64 odsto na 97,960 dolara po barelu, a lake američke nafte WTI za 0,81 odsto na 89,790 dolara, prenosi Tanjug.
Najvažniji pokretač pada cijena nafte je promjena očekivanja nakon rezultata američkih izbora za Kongres, pošto pobjeda demokrata povećava pritisak na predsjednika Donalda Trampa da okonča rat sa Iranom.
Geopolitički rizici ipak nisu sasvim nestali, a na tržištu energenata su i dalje prisutne velike oscilacije, prenose mediji.
Evropski fjučersi gasa za decembar su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po cijeni od 90,090 evra za megavat-sat, odnosno oko 946 evra za 1.000 kubnih metara, uz koeficijent 10,5 MWh/1.000 m³.
Prema podacima sa berzi, njemački indeks DAX pao je za 1,48 odsto, francuski CAC 40 za 1,33 odsto, britanski FTSE 100 za 1,55 odsto, italijanski FTSE MIB za 1,02 odsto, dok je moskovski MOEX porastao za 0,03 odsto.
Vrijednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,11874 dolara.
Cijena zlata je pala na 4.062,78 dolara za trojsku uncu, a cijena pšenice na 5,9545 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američki industrijski berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u četvrtak pao za 3,44 odsto na 51.523,06 poena, S&P 500 za 4,36 odsto na 7.353,73 poena, a kompozitni Nasdak za 5,52 odsto na 24.315,00 poena.