Grčka, Italija i Francuska predvode listu najzaduženijih država Evropske unije kada se javni dug uporedi s veličinom njihovih ekonomija. Najnoviji podaci za drugi kvartal 2026. godine pokazuju velike razlike među članicama EU, dok je u pet zemalja javni dug veći od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema podacima Eurostata koje je u svojoj analizi predstavio portal Visual Capitalist, prosječan javni dug na nivou Evropske unije iznosio je 82,9 odsto BDP-a, prenosi Bankar.
Na vrhu liste nalazi se Grčka, čiji je javni dug dostigao 140,8 odsto BDP-a, a odmah iza nje je Italija sa 139,9 odsto.
Treća je Francuska, sa 119,1 odsto, dok je Belgija četvrta sa 110,2 odsto. Među državama čiji javni dug premašuje veličinu godišnje ekonomije nalazi se i Španija, sa 101,4 odsto BDP-a.
Koliko su zadužene ostale evropske države?
Portugal ima javni dug od 92,5 odsto BDP-a, Finska 90,2 odsto, a Austrija 83,6 odsto, što znači da su sve tri države iznad ili blizu prosjeka Evropske unije.
Mađarska bilježi javni dug od 75,6 odsto BDP-a, dok je Slovenija na 64,7 odsto.
Poljska ima javni dug od 64,5 odsto, a Njemačka 63,4 odsto BDP-a.
Slovačka je na 60,6 odsto, dok je javni dug Rumunije dostigao 59,4 odsto BDP-a.
Posebno je zanimljiv položaj Njemačke, najveće ekonomije Evropske unije, koja ima znatno niži odnos javnog duga i BDP-a od Francuske, Italije i Španije.
Na drugom kraju liste nalazi se Estonija, s javnim dugom od svega 26,1 odsto BDP-a.
Među najmanje zaduženim državama su i Danska i Luksemburg, u kojima javni dug takođe iznosi manje od 30 odsto BDP-a.
Zašto je Grčka i dalje najzaduženija?
Visoka zaduženost Grčke posljedica je dugogodišnjih budžetskih deficita, strukturnih problema i dužničke krize koja je izbila 2009. godine.
Grčka je nakon toga dobila međunarodne pakete finansijske pomoći, uz obavezu sprovođenja mjera štednje i ekonomskih reformi.
Dugotrajna recesija dodatno je pogoršala stanje jer je smanjenje BDP-a povećalo odnos javnog duga prema veličini ekonomije.
Ipak, iako je i dalje na prvom mjestu po zaduženosti, Grčka posljednjih godina smanjuje teret duga.
Prema podacima Eurostata, odnos njenog javnog duga i BDP-a smanjen je za 11,2 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine.
To pokazuje da država može ostati među najzaduženijima, a istovremeno ostvarivati značajan napredak u smanjenju duga.
Zašto su evropske države toliko zadužene?
Visok javni dug u mnogim evropskim državama rezultat je višedecenijskog nagomilavanja budžetskih obaveza, troškova socijalne zaštite i penzionih sistema, ali i državnih intervencija tokom velikih ekonomskih kriza.
Posebno su značajne posljedice svjetske finansijske krize iz 2008. godine i pandemije kovida-19, kada su vlade izdvajale velika sredstva za podršku privredi, zdravstvenim sistemima i stanovništvu.
Dodatni pritisak na državne budžete stvaraju rast troškova kamata, povećanje izdvajanja za odbranu i ulaganja u infrastrukturu.
Prema fiskalnim pravilima Evropske unije, referentna granica javnog duga iznosi 60 odsto BDP-a, dok godišnji budžetski deficit ne bi trebalo da prelazi tri odsto BDP-a.
Međutim, brojne članice premašuju ove vrijednosti, zbog čega se suočavaju s pojačanim fiskalnim nadzorom i obavezama postepenog smanjenja deficita i duga.
Važno je naglasiti da visok odnos javnog duga prema BDP-u ne znači automatski da je država pred finansijskim slomom. Na održivost duga utiču i privredni rast, kamatne stope, rokovi otplate i mogućnost države da se finansira na tržištu.