Godinama unazad vrlo profitabilni mikrokreditni sektor u RS na polugodištu 2009. prvi put se našao u minusu. Podaci Agencije za bankarstvo RS za prvih šest mjeseci ove godine pokazali su da su mikrokreditne organizacije poslovale za kumulativnim gubitkog od 1,8 miliona za razliku od istog prošlogodišnjeg perioda kada su zaradile 4,9 miliona KM.
Presudni faktor za slobodni pad mikrokreditnog sektora bila je globalna finaijska i ekonomska kriza. Ovaj sektor zapravo najbolje pokazuje koliko je građane RS zahvatio talas krize “rođene” na američkom hipotekarnom tržištu, koja se u veoma kratkom roku preselila preko okeana. S druge strane pokazalo se da su mikrokreditne organizacije itekako ranjive. Za razliku od banaka, koje su imale mnogo rigoroznije uslove kreditiranja i višestruke garancije za otplatu zajmova, mikrokreditne organizacije su prije izbijanja krize novac dijelile i šakom i kapom uz minimalne instrumente obezbjeđenja kredita. Osim toga struktura klijenata mikrokreditnih organizacija mnogo je nepovoljnija nego kod banaka.
Mikrokreditne organizacije su na taj način na sebe preuzimale mnogo veći rizik nego banke, što im se na kraju obilo o glavu. Problemi sa otplatom kredita s kojima su se suočili njihovi klijenti direktno su se odrazili na njihovo pooslovanje. Zbog toga su mikrokreditne organizacije u prvom polugodištu nenadano morale višestruko povećati rezervacije za potencijalne gubitke, što ih je sve zajedno odvelo ispod linije profitabilnog poslovanja.
Za mikrokreditne organizacije bi se moglo reći da su na mostu dobile, kroz visoke kamate, a na ćupriji izgubile zbog prevelikog rizika na osnovu kojeg su i obračunavale dvostruko veće kamate od banaka.