Dva su razloga što je nekoliko najatraktivnijih firmi iz Federacije BiH, među kojima su telekomi, Fabrika duhana Sarajevo i "Sarajevo-osiguranje", isključeno iz privatizacije.
Prvi ima određeno ekonomsko opravdanje. Tek je počeo izlazak iz recesije u zapadnim zemljama gdje su potencijalni kupci, pa se procjenjuje da bi u nekom narednom periodu ova privatizacija mogla imati bolje ekonomske efekte, jer bi cijena tih preduzeća mogla biti viša.
Međutim, postoji drugi faktor koji je u našim uslovima bitniji zbog mogućnosti realizacije prodaje. Pošto velika preduzeća u BiH podrazumijevaju pojavu skandala, afera i daljih sporenja bez obzira na to ko budu potencijalni ponuđači, kao što je bilo kod ulaganja u energetski sektor, ukupni projekat privatizacije mogao bi da propadne ili da bude doveden u pitanje. Izdvajanjem najatraktivnijih preduzeća paket firmi koji se planira privatizovati učinjen je daleko manje potencijalno spornim i daleko izvodljivijim.
U dugoročnom roku bi trebalo privatizovati i izostavljena preduzeća, a za sadašnji trenutak njihovo izdvajanje je najbezbolnije rješenje. Mislim da će se moći ostvariti neki efekti i s firmama koje idu u privatizaciju i da neće u samom procesu biti previše komplikovanja i odugovlačenja.
Cijene koje se sada postignu nisu takve kakve bi se mogle postići za godinu-dvije. Ali, veliko je pitanje kako se upravlja tim preduzećima. Postoji velika opasnost da se ona dodatno obezvrijede u narednom periodu.
Takođe, to što su planirana za privatizaciju ne znači da će biti i prodana. Ako se nađu pravi partneri biće dobra stvar za privredu. Ako se, međutim, ponovi situacija s prodajom Fabrike duhana Mostar, da se prokocka vrijeme i nekom vrlo neozbiljnom partneru dopusti da dodatno uništi firmu, onda će to biti loše.