SARAJEVO - Centralna banka BiH objavila je prvi krug projekcija ključnih makroekonomskih varijabli u 2021. i 2022. godini, uz procjenu da će ekonomski rast u ovoj i narednoj godini biti nešto snažniji u odnosu na projekcije iz novembra 2020. godine, koje su rađene na osnovu dostupnih podataka s polovine te godine.
Prema aktuelnoj projekciji, u 2021. godini se očekuje rast ekonomske aktivnosti od 3,4 odsto, što je za 70 baznih poena više od projekcije prije šest mjeseci, saopšteno je iz Centralne banke BiH.
U projekciji je navedeno da, iako je početak 2021. godine pod uticajem korona krize, snažniji od očekivanog oporavak u određenim pokazateljima visoke frekvencije, poput industrijske proizvodnje i izvoza robe, u prvom kvartalu, upućuje na dinamičniju ekonomsku aktivnost u 2021. godini.
Na više su bile revidirane i projekcije varijabli koje predstavljaju stranu potražnju, a koje se preuzimaju od relevantnih spoljnih izvora, što je takođe uticalo na ocjenu da će ekonomska aktivnost u BiH u 2021. godini biti snažnija nego se očekivalo krajem 2020. godine.
Projekcija ekonomskog rasta za 2022. godinu je revidirana na više za 40 baznih poena, u odnosu na drugi krug projekcija iz 2020. godine.
Uz ove korekcije projektovanih stopa ekonomske aktivnosti na više, nivo realnog BDP-a iz 2019. godine bi gotovo mogao biti dostignut već krajem 2021. godine.
Rast lične potrošnje u 2021. godini zasnovan je na pozitivnim pokazateljima u vezi s tržištem rada, projektovanom padu broja nezaposlenih, blagom rastu zaposlenosti i prosječne neto plate, te rastu doznaka iz inostranstva.
"U odnosu na prethodni krug projekcija, blago smo korigovali na više oporavak lične potrošnje do kraja 2022. godine, jer se pokazalo da smo bili nešto pesimističniji, u odnosu na stanje u 2020. godini, u pogledu fleksibilnosti tržišta rada i brzine oporavka, posebno uslužnog sektora. Ipak, i dalje smo prilično konzervativni u pogledu trenda u stopi nezaposlenosti, ali i brzine kojom bi se radna snaga iz BiH mogla zapošljavati u EU u kratkom roku, što utiče na ličnu potrošnju", naveli su iz Centralne banke BiH.
Prema prvim raspoloživim podacima za 2021. godinu, rast izvoza robe i nešto sporiji oporavak domaće potražnje (koji usporava rast uvoza) rezultiraće manje negativnim doprinosom neto izvoza rastu BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.