Analize

Smanjenje obavezne stope rezervi (ne)će dati rezultate

Smanjenje obavezne stope rezervi (ne)će dati rezultate
Foto: N.N. | Smanjenje obavezne stope rezervi (ne)će dati rezultate
Uroš Vukić

SARAJEVO, BANJALUKA - Smanjenje obavezne stope rezervi od strane Centralne banke (CB) BiH dalo bi rezultate na tržištu, ali ne tolike koliko se očekuje, s obzirom na to da komercijalne banke i sada imaju višak sredstava, koja uglavnom ne plasiraju.

Da se obavezne stope rezervi koje su banke dužne da polože na račune Centralne banke BiH smanje sa 10 na pet odsto, predloženo je nakon zajedničkog sastanka bankara s predstavnicima vlasti u Republici Srpskoj zbog virusa korona, a odmah nakon toga jedan od zaključaka Predsjedništva BiH bio je da će Predsjedništvo i druge nadležne institucije razmotriti mogućnost upotrebe rezervnih sredstava CB BiH u svrhu amortizovanja efekata krize. Mišljenja treba li ili ne  CB BiH da smanji stopu obaveznih rezervi u BiH su podijeljenja. S jedne strane su oni koji tvrde da to ne treba raditi i da Centralna banka treba da reaguje selektivno i plasira sredstva u one industrije i oblasti u koje treba, dok su s druge strane oni koji smatraju da treba smanjiti obavezne rezerve i taj novac koji se oslobodi plasirati u privredu.

Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, kaže za "Nezavisne" da bi bio dobar potez da Centralna banka smanji obaveznu stopu rezervi jer bi na taj način pale kamate pošto bi komercijalne banke imale manji trošak držanja obavezne rezerve.

"To bi moglo biti dobro rješenje. I ranije je bilo takvih prijedloga, ali imali smo otpor u samoj strukturi Centralne banke, koja je po napucima MMF-a i Svjetske banke tu imala čvrst stav. Vidimo da to drugi rade i Centralna banka treba da reaguje, ne napamet i bez osnova već po zahtjevu kompletnog društva da se tu nešto uradi i ta banka treba da oslobodi novac. Ako misle da je puno pet odsto, treba napraviti računicu. Ali, nažalost u BiH je puno toga cementirano od CB BiH do Uprave za indirektno oporezivanje", rekao je  Radivojac, dodajući da je u zemljama Evrope to dosta fleksibilnije postavljeno. Naglašava da je vjerovatno jedan od rijetkih koji u problemima u vezi s korona virusa, što se ekonomije tiče, vidi nešto pozitivno.

"Nema napretka bez izbacivanja iz ravnoteže i tek će sad nauka, digitalne tehnologije i sve ostalo dobiti na zamahu. Sad vidim mogućnost da podignemo i produktivnost i obrazovanje i sve kroz nove tehnologije", rekao je Radivojac.

Nakon ideje da Centralna banka BiH smanji obavezne stope rezervi, reagovali su i iz ove finansijske institucije, u kojoj ističu da se na njenim računima trenutno nalazi 5,5 milijardi KM deponovanih od komercijalnih banaka i njihovih deponenata.

"Od toga je 2,7 milijardi KM obavezna rezerva, dok 2,8 milijardi KM predstavlja višak iznad obavezne rezerve. Ovo jasno ukazuje na to da je bankarski sistem u zemlji likvidan i ne postoji trenutno potreba za dodatnih smanjenjem stope obavezne rezerve", saopštili su iz Centralne banke BiH, dodajući da raspolažu dovoljnom količinom gotovog novca konvertibilne marke i evra, tako da mogu odgovoriti potrebama komercijalnih banaka u cilju snabdijevanja građanstva i privrede.

Za razliku od BiH, mnoge zemlje u svijetu putem svojih centralnih banaka već su preduzele neke stimulativne mjere za privredu, a pojedini ekonomisti, kao što je Vjekoslav Domljan, ističu da CB BiH treba da spusti stopu obaveznih rezervi i da je to sve što može učiniti "anarhona, a skupa institucija".

"Smanjenje obavezne stope rezervi neće dati nikakve rezultate jer banke i sada imaju viška novca koji ne plasiraju. Oni i sada bez tih obaveznih rezervi mogu podržati i finasnirati određene projekte, ali to ne rade. Centralna banka BiH treba da reaguje na drugi način, odnosno da kreditima i novcem koji ima, po dogovoru s vlastima, podrži određene privredne grane, ali iz nekog razloga oni to ne rade", rekao je Izudin Kešetović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Tuzli.

Bankarski sektor stabilan

Udruženje banaka BiH saopštilo je da je bankarski sektor u BiH stabilan i potupno likvidan te da su u stalnom kontaktu i usko sarađuju s nadležnim regulatorima s ciljme što efikasnijeg prevazilaženja postojeće sitaucije.

"Kontinuitet pružanja usluga od strane banaka i likvidnost sektora nisu upitni, banke imaju kapacitete i spremnost da se nadalje aktivno prilagođavaju", saopšteno je iz Udruženja banaka BiH.

Iz ovog udruženja apelovali su na klijente da u cilju opšte zdravstvene zaštite maksimiziraju intenzitet korištenja digitalnih servisa banaka te da poslovnice posjećuju ukoliko je to zaista neophodno.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije