BEOGRAD - Stečaj Alta banke i hapšenje njenog vlasnika Davora Macure otvorili su pitanje budućnosti trgovinskih lanaca Idea, Roda i Merkator, koji u Srbiji zapošljavaju više od 7.000 ljudi.
Iako stručnjaci upozoravaju na moguće finansijske posljedice, ističu da propast banke ne znači automatski i zatvaranje prodavnica.
Kompanija Alta retail, koja posluje u okviru Alta grupe, 12. oktobra u potpunosti je završila preuzimanje ovih trgovinskih lanaca od hrvatske Fortenova grupe.
Tu informaciju za Insajder potvrdili su iz kompanije, a sada se postavlja pitanje koliko su preuzeti trgovinski lanci finansijski povezani s Alta bankom, nad kojom je pokrenut stečajni postupak.
Posebno je važno utvrditi da li Idea, Roda i Merkator imaju novac na računima propale banke i, ukoliko imaju, o kojim iznosima je riječ.
Kako bi stečaj banke mogao ugroziti prodavnice?
Profesor kompanijskog i trgovinskog prava Nebojša Jovanović objašnjava da bi problemi mogli nastati ukoliko trgovinski lanci imaju značajne depozite u Alta banci koje ne mogu da povrate.
"Pretpostavljam da oni imaju neke depozite u Alta banci. Ako su iznosi depozita suviše veliki, tako da ova tri trgovinska lanca ne mogu da povrate u stečaju od Alta banke veći deo svojih potraživanja, odnosno depozita, onda mogu da imaju probleme u finansiranju svog poslovanja, jer neće moći da sakupe dovoljno novca da ispune dugove koji im dospevaju prema njihovim poveriocima, i onda mogu i oni da zapadnu u krizu", rekao je Jovanović.
Ipak, naglašava da stečaj banke sam po sebi ne znači da će se isti scenario dogoditi i trgovinskim lancima.
"Lično mislim da rukovodstvo ta tri trgovinska lanca, odnosno njihove uprave, nisu bili baš toliko glupi da drže prevelike depozite u jednoj banci", dodao je on.
Za sada nema potvrde da su Idea, Roda i Merkator finansijski ugroženi zbog stečaja Alta banke.
Idea već posluje s velikim gubicima
Neizvjesnost dolazi u trenutku kada se trgovinski sistem već suočava s finansijskim poteškoćama.
Prema podacima koje navodi Insajder, Idea Marketi su 2024. godinu završili s gubitkom od približno 380 miliona dinara, odnosno oko 3,2 miliona evra.
Tokom 2025. godine gubitak je premašio četiri milijarde dinara, što je približno 34 miliona evra.
Riječ je o sistemu koji ima više od 300 prodavnica i zapošljava više od 7.000 ljudi.
Zbog toga bi eventualni problemi s likvidnošću mogli imati posljedice ne samo po kompaniju, već i po njene zaposlene, dobavljače i poslovne partnere.
Da li je ugroženo 7.000 radnih mjesta?
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković smatra da nema razloga za širenje panike.
"Ne bi trebalo da se širi panika. Ne vidim uopšte nikakav razlog zašto bi ljudi u tim trgovinskim lancima izgubili posao. Prosto, to je izrazito profitabilna delatnost", rekla je Žarkovićeva za Insajder.
Sličan stav iznosi i Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva", koji smatra da ni eventualni ozbiljniji finansijski problemi ne bi morali dovesti do potpunog gašenja trgovinskih lanaca.
"Onaj najgori scenario, da ta firma ode u stečaj zbog dugova i tako dalje, možda će doći do neke prodaje, možda će neko drugi da je kupi i proba da stabilizuje firmu", rekao je Gavrilović.
Drugim riječima, čak i ako bi kompanija zapala u ozbiljne probleme, jedna od mogućnosti bila bi prodaja novom vlasniku koji bi pokušao da stabilizuje poslovanje.
Ko bi najviše osjetio eventualnu propast?
Gavrilović upozorava da bi posljedice eventualne finansijske krize bile različite za kupce, radnike i dobavljače.
Kupci bi, prema njegovoj procjeni, relativno lako mogli da se okrenu drugim trgovinskim lancima, ali bi zaposleni i dobavljači bili u znatno težem položaju.
"Ima dovoljno trgovinskih lanaca koji bi u tom smislu mogli da pokriju, recimo, zatvaranje ili eventualnu propast Idea Marketa. Dakle, kad gledamo iz ugla potrošača, ne verujem da bi to bio ne znam koliki udar. Problem je za dobavljače, za radnike. Dakle, ako bi firma upala u neku nelikvidnost, to bi imalo na njih mnogo veći uticaj", objasnio je Gavrilović.
Šta će odlučiti sudbinu Idee, Rode i Merkatora?
Ključno pitanje sada je koliko su trgovinski lanci finansijski povezani s Alta bankom i da li imaju značajna sredstva koja su ostala zarobljena u stečajnom postupku.
Njihova budućnost zavisiće i od postojećih dugovanja, odnosa s dobavljačima, mogućnosti finansiranja i sposobnosti da redovno izmiruju obaveze.
Iako stečaj Alta banke predstavlja dodatni rizik, za sada nema potvrde da će dovesti do zatvaranja prodavnica ili otpuštanja zaposlenih.