Norveška će nastaviti s eksploatacijom nafte i gasa u Barencovom moru, bez obzira na to što Evropska unija podržava moratorijum na korištenje arktičkih energenata.
Ministar energetike Terje Osland (Terje Aasland) rekao je da Norveška sebe više ne smatra ni "zelenom baterijom Evrope", prenosi Rojters (Reuters).
Norveška je nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine postala najveći evropski dobavljač prirodnog gasa. Danas obezbjeđuje oko 30 odsto gasa potrebnog Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Prošlogodišnja proizvodnja gasa bila je blizu rekordnih nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine. Zvanične prognoze ipak pokazuju da će proizvodnja značajno pasti nakon 2030. ako ne budu otkrivena i razvijena nova nalazišta.
Barencovo more ključno za Evropu
"S obzirom na današnje geopolitičko i bezbjednosno okruženje, kao i stanje s resursima, smatram da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope", rekao je Osland uoči energetske konferencije ONS u Stavangeru.
Evropska unija formalno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku radi zaštite životne sredine, ali zbog zabrinutosti za energetsku bezbjednost razmatra promjenu takvog stava.
Osland je istakao da Norveška planira da zadrži proizvodnju i izvoz nafte i gasa na sadašnjim nivoima najmanje do 2035. godine, a Barencovo more u tome ima ključnu ulogu.
"Ako Norveška želi da ostane dugoročan dobavljač nafte i gasa za Evropu, Arktik mora da bude dio te priče", rekao je ministar.
"To je naše suvereno pravo"
Norveška u razgovorima sa zvaničnicima EU ističe da su dijelovi Barencovog mora bez leda i otvoreni za aktivnosti u vezi s naftom, slično kao i Sjeverno more. Oslo tvrdi i da eksploatacija pomaže očuvanju radnih mjesta i naseljenosti sjevernih područja uz granicu s Rusijom.
Osland smatra da se norveški argumenti u Briselu čuju, ali naglašava da je razvoj resursa u Barencovom moru suvereno pravo njegove zemlje, bez obzira na to da li će EU insistirati na moratorijumu.
"Mi ćemo ta područja razvijati, a na Evropskoj uniji je da odluči da li će uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte", poručio je Osland.
Dodao je da bi se arktička nafta u svakom slučaju prodavala na svjetskom tržištu, dok bi gas mogao da se izvozi širom svijeta kao tečni prirodni gas (LNG) iz Equinorovog postrojenja Melkoja kod Hamerfesta.
Poziv EU da preispita odluku
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol pozvao je EU da preispita protivljenje novim naftnim i gasnim projektima na Arktiku, tvrdeći da su buduće zalihe potrebne za energetsku bezbjednost.
Kritičari, međutim, upozoravaju da će proći godine prije nego što novi arktički projekti postanu operativni i da zbog toga neće značajnije pomoći u rješavanju aktuelnih energetskih izazova u Evropi.
Ideja o "zelenoj bateriji" bila pogrešna
Norveška, osim nafte i gasa, zahvaljujući razgranatoj mreži hidroelektrana proizvodi i velike količine obnovljive energije, koju podmorskim kablovima izvozi u Evropu.
Zemlja se ranije predstavljala kao "zelena baterija Evrope", ali Osland sada kaže da je ta ideja zastarjela jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije.
"To je bila pogrešna zamisao", rekao je.
Ta ideja podstakla je izgradnju novih energetskih veza s Britanijom i Njemačkom, ali je u Norveškoj izazvala i nezadovoljstvo zbog rasta cijena struje.
Osland je najavio da Norveška neće graditi nove interkonektore, ali ostaje posvećena snažnoj saradnji s Evropom u oblasti energetike.
"Budućnost je u veoma snažnom i integrisanom sistemu", zaključio je Osland, prenosi Index