MOSKVA - Direktni gubici evropskih kompanija od zamrzavanja projekta ''Južni tok'' dostići će najmanje 2,5 milijardi evra, proizilazi iz materijala kompanije Saut strim transport (South Stream Transport).
Japanske kompanije izgubiće narudžbine za 320 miliona evra, što će ukupne gubitke stranih kompanija dovesti do najmanje 2,82 milijarde dolara, prenio je Tas.
Kako je ranije objavila ruska agencija, njemačka firma Juropajp (Europipe) izabrana je za isporučioca 50 odsto narudžbina za isporuku cijevi za prvu liniju ''Južnog toka'' vrijednosti 500 miliona evra.
Japanski konzorcijum Marubeni-Itoću i Sumimoto dobio je narudžbine za 40 odsto cijevi za drugu liniju projekta na sumu od 320 miliona evra.
U martu je kompanija Saut strim transport zaključila ugovor za postavljanje prve linije ''Južnog toka'' sa italijanskim preduzećem Saipem, ćerkom firmom energetske kmopanije ENI, koje je bilo izvođač radova na postavljanju cjevovoda za projekte ''Plavi tok'' i ''Sjeverni tok''. Vrijednost tog ugovora je bila dvije milijarde evra.
U aprilu je Saut strim transport zaključio ugovor o izgradnji druge linije morskog dijela gasovoda ''Južni tok'' sa švajcarskom kompanijom Olsis grup (Allseas) za radove na polaganju cijevi u dubokoj vodi, kao i sa Saipemom za pružanje usluga za obezbjeđenje izgradnje. Cijena tog ugovora nije poznata.
Ozbiljne posljedice odustajanja od ''Južnog toka''
Odustajanje Rusije od izgradnje gasovoda ''Južni tok'' imaće ozbiljne posljedice, upozorio je danas slovenački geostrateški analitičar Klemen Grošelj, iako je vlada u Ljubljani prilično hladno reagovala na jučerašnju odluku ruskog predsjednika Vladimir Putina da otkaže taj projekat.
''Otkazivanje ''Južnog toka'' znači da Slovenija neće biti na jednoj od ključnih gasnih ruta'', rekao je Grošelj za slovenačku agenciju STA.
Stručnjak vjeruje da će se Rusija sada fokusirati na širenje gasovoda ''Plavi tok'', koji se proteže po dnu Crnog mora i od 2003. godine osugrava direktnu godišnju isporuku oko 16 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa do turskih potrošača.
Slovenija će tako, umjesto da bude na ključnoj gasnoj ruti, biti zavisna od Turske, koja će postati važno gasno čvorište, smatra Grošelj.
Pored toga, Evropa će morati da nađe načine da podmiri svoje energetske potrebe, budući da će se teško preorijentisati na obnovljive izvore energije, dodaje on.
Predsjednik Upravnog odbora ''Gasproma'' Aleksej Miler i predsjednik borda direktora turske naftno-gasne korporacije Botas Mehmet Konu potpisali su juče u Ankari Memorandum o razumijevanju za izgradnju novog gasovoda po dnu Crnog mora do Turske. Memorandum je potpisan u prisustvu predsjednika Rusije Vladimira Putina i predsjednika Turske Redžepa Erdogana, navodi se u saopštenju ''Gasproma''.
Novi gasovod će biti kapaciteta 63 milijarde kubika, a 14 milijardi kubika će biti namijenjeno turskim potrošačima (ista količina se isporucuje preko Balkanskog koridora), dok će skoro 50 milijardi kubika biti transportovano do granice između Turske i Grčke, gdje će biti organizovana isporuka, navodi se u saopštenju.
''Južni tok'' mogao da pomogne u tranziciji sa lignita na gas
Gasovod ''Južni tok'' mogao je da bude kanal za djelimičan prelazak Srbije sa lignita na gas, ali je novi razvoj događaja sa zaustavljanjem projekta ''Južni tok'' još jednom pokazao koliko je politički i ekonomski visoko rizično bazirati razvoj energetike na strateški teško dostupnim resursima, ocjenjuje Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
Ta organizacija, kako se navodi u današnjem saopštenju, zato smatra da se Srbija što prije mora okrenuti domaćim izvorima energije i smanjenju potrošnje energenata, a takođe se protivi izgradnji termocentrala na lignit.
Korišćenje uglja prouzrokuje ogromne troškove za investicije, kao i zdravstvene, socijalne i ekološke troškove u toku proizvodnje i eksploatacije, uz potpunu ovisnost od uvoznih tehnologija i usluga, što je na istom nivou rizika kao i korišćenje gasa, navodi se u saopštenju. To vrlo slikovito pokazuje, dodaje se dalje, slučaj termoelektrane Šoštanj u Sloveniji i još neki slučajevi u regionu.
CEKOR navodi da su naučne procijene da se u periodu ne dužem od 10 godina može očekivati da će godišnje održavanje ugljenih termocentrala zbog cijene ugljenika porasti, kao i nepodnošljivo visoki troškovi zagađenja životne sredine, zdravstveni troškovi, veoma visoke cijene planiranja i izgradnje ovakvih postrojenja, pa je neophodno okrenuti se domaćim izvorima energije.
''Ta organizacija navodi da se u regionu dešava ozbiljan pritisak korporacija da se neisplative ugljene termocentrale pretvore u velike usisivače novca iz nacionalnih budžeta, odnosno od potrošača'', kaži u CEKOR-u.
CEKOR ukazuje da se već sada u Sloveniji planira da se termoelektrana Šoštanj, odnosno njeni gubici, finansiraju poskupljenjem struje za potrošače, dok Crna Gora subvencioniše termoelektranu Pljevlja, a Srbija garantuje ogromna sredstva za kredite koji se podižu za EPS, i koji će na kraju biti plaćani iz budžeta.
Sve države u regionu jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju su u žestokoj trci koja će država biti prva da izgradi novo postrojenje za proizvodnju struje iz uglja, navodi se u saopštenju i dodaje da kada se uzmu u obzir dramatični pokazatelji zagađenja životne sredine i troškovi za medicinski tretman bolesti direktno izazvanih spaljivanjem uglja, oni višestruko prevazilaze "dobiti od prodaje struje" u regionu.
Projekat izgradnje termocentrale Šoštanj u Sloveniji je već nekoliko puta zaustavljan i ponovo pokretan. Projekat je doživio skok planirane cijene izgradnje od 650 miliona evra na 1,43 milijarde evra, a umjesto prvobitno planiranih 3.500 novozaposlenih, imaće manje od 450 zaposlenih, navodeo je CEKOR.
Loša vijest
Odluka Rusije da obustavi gradnju gasovoda ''Južni tok'' je loša vijest za Srbiju, iznenadna za EU koja će, kako se poručuje, nastaviti razgovore o njegovoj izgradnji uprkos takvoj odluci, dok Bugarska koja se smatra krivcem ne želi da iznosi stav, jer za njih odluka o odustajanju još nije zvanična.
Mađari smatraju da Rusija ima pravo na takvu odluku, a šef austrijskog OMW-a Gerhard Rojs smatra da projekat gasovoda ''Južni tok'' nije gotov i poručuje Briselu da ne koristi gas kao geopolitičko oružje.
Predsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije srećan zbog izjave predsjednika Rusije Vladimira Putina da se na projekat Južni tok stavlja tačka, ali je poručio da građani Srbije ne treba da brinu.
"Srbija nije ničim dorpinela donošenju takve odluke. Sad da li će se evrofili i rusofili međusobno optuživati ko je tu zašta kriv...Sigurno je da mi nismo ništa krivi", izričit je Vučić.
Generalni direktor ''Srbijagasa'' i kopredsjedavajući u kompaniji ''Južni tok'' Srbija Dušan Bajatović izjavio je Tanjugu da je potpuno siguran da će taj projekat biti nastavljen i da će biti izgrađen. On je dodao da očekuje dogovor između EU i Rusije i da po njegovom mišljenju najava obustave izgradnje gasovoda ne znači da su vrata za taj projekat zatvorena, već da je Rusija samo "prebacila loptu" Briselu.
Odluku o obustavljanju projekta Južni tok najprije je juče saopstio predsjednik Rusije Vladimir Putin tokom posjete Ankari. On je rekao da "Rusija u aktuelnim uslovima ne može da nastavi sa realizacijom ''Južnog toka'', uzimajući u obzir činjenicu da do sada nismo dobili dozvolu iz Bugarske o gradnji tog gasovoda".
Miler je bio decidniji i rekao da je "Južni tok zatvoren" te da će Gasprom graditi novi gasovod ka Turskoj. Novi gasovod ka Turskoj je kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa, uključujući i 14 milijardi kubika, koje će zameniti tranzit kroz Ukrajinu.
Gasovod kroz Tursku bi omogućio transport oko 50 milijardi kubika gasa do čvorišta na grčkoj granici, naveo je Miler u saopštenju ''Gasproma'' dostavljenom Tanjugu.
''Iznenadno saopštenje Rusije da otkazuje projekat gradnje gasovoda 'Južni tok' ukazalo je na potrebu Evropske unije da pronađe nove izvore energije, izjavila je potpredsjednica Evropske komisije (EK), Kristalina Georgieva.
"Odluka Rusije da obustavi gradnju ''Južnog toka'' i način na koji je ta odluka donijeta pokazali su zašto je diverzifikacija izvora energije tako značajno pitanje za Evropu", rekla je Georgieva i dodala da će Komisija pomno ispitati posljedice takve odluke Rusije.
"Komisija je oduvijek imala jasan stav prema ''Južnom toku'', a to je da gradnja gasovoda mora da bude u skladu sa evropskim propisima. Ovaj stav je jasan i na snazi je duže vreme, tako da ne može biti razlog za ovakvu odluku Rusije", zaključila je Georgieva.
U odvojenom saopštenju potpredsjednika EK zaduženog za energetsku uniju, Maroša Šefčoviča, navodi se da će Evropska komisija 9. decembra nastaviti razgovore o projektu gasovoda ''Južni tok'', uprkos saopštenju Rusije da je projekat obustavljen
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.