SP Qatar 2022.

Privreda

Privreda na klackalici, dalji rast upitan

Privreda na klackalici, dalji rast upitan
Foto: marcinjozwiak/pixabay | Privreda na klackalici, dalji rast upitan

SARAJEVO - Nakon višemjesečnog pada u proizvodnom sektoru, industrijska proizvodnja u BiH u avgustu ove godine zabilježila je rast u odnosu na mjesec ranije.

Podaci koje je objavila Agencija za statistiku BiH govore da je ukupna desezonirana industrijska proizvodnja u BiH u avgustu veća za 0,8 odsto u odnosu na jul 2022. godine, dok je u odnosu na avgust 2021. veća za 1,6 odsto.

Međutim, uprkos ovim podacima, stručnjaci sa kojima smo razgovarali nisu ubijeđeni da će se ovakvi trendovi nastaviti, već naprotiv, mišljenja su da slijedi usporavanje privrednog rasta, kao i da će se naredne godine ući u dodatne negativne trendove.

Industrijska proizvodnja u BiH u maju, junu i julu bila je u konstantnom padu, i to redom za 0,8 odsto, 2,2 odsto i 3,5 odsto. Ipak, proizvodni sektori trgli su se tokom avgusta. U prilog tome svjedoče informacije koje je objavila Agencija za statistiku BiH, a koji kažu da je u avgustu u odnosu na jul 2022. godine proizvodnja kapitalnih proizvoda veća za 5,4 odsto, energije za 1,2 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,9 odsto, intermedijarnih proizvoda za 0,8 odsto, dok je proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju manja za 9,1 odsto.

"Desezonirana industrijska proizvodnja u avgustu u poređenju sa julom veća je za sedam odsto u vađenju ruda i kamena, u prerađivačkoj industriji za 0,7 odsto, dok je u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom i gasom manja za dva odsto", saopšteno je iz Agencije.

Statistički parametri, kada je u pitanju godišnji nivo, tačnije uporedo avgust 2021 - 2022, takođe su u porastu za skoro sve industrijske sektore, izuzev, kao i sada, proizvodnje energije i trajnih proizvoda za široku potrošnju, koja je, zanimljivo, manja za čak 12,8 odsto.

Ekonomista Milenko Stanić smatra da će se, uprkos rastu obima industrijskog bilansa, do kraja ove poslovne godine stopa privrednog rasta, kako u sektoru industrije, tako i u drugim privrednim sektorima postepeno smanjivati.

"Dolaziće do stabilizacije nešto većih stopa, koje su izazvane inflacijom i nominalnim rastom cijena. Takođe, treba imati na umu i činjenicu da je prošlogodišnji osnov nizak jer je vrijeme nastalo poslije pandemije i oporavak privrede je upravo krenuo polovinom prošle godine, ali ne sasvim dovoljno, tako da imamo nisku proizvodnu osnovu u prošloj godini te zato i bilježimo nešto veće bilanse u ovoj. To je, naravno, prouzrokovano i rastom cijena. Ali neminovno u okruženju, kao i kod nas, dolazi do usporavanja privrednog rasta i kako budemo išli ka kraju ove godine te stope će biti sve niže i niže", pojašnjava Stanić za "Nezavisne novine".

Prema njegovim riječima, isto će se nastaviti i u 2023. godini.

"Naredne godine očekuje se i u okruženju i kod nas da će pojedine privredne grane, ali i ekonomija u cjelini ulaziti u negativne trendove i doći će do recesivnih kretanja", ističe Stanić koji na pitanje kako da utičemo na to da se to ne desi odgovara da će to biti veoma teško, jer BiH nije jedina koja je pogođena ovim problemom.

"Radi se o globalnim trendovima i kretanjima. Pojedine ekonomije koje imaju dosta vlastite proizvodnje imaju jaku privredu pa mogu da usmjeravaju te tokove. Kod nas je veliki problem to što smo skoro u svakom smislu zavisni od okruženja, nedovoljna je domaća proizvodnja za većinu sektora", navodi Stanić.

Pored toga, stručnjaci dodaju da ni visoke kamatne stope ne mogu pogodovati privrednoj aktivnosti, te da do sada nisu preduzete konkretne mjere kako bi se uticalo na inflatorni udar.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije