Svjetsko prvenstvo u fudbalu tradicionalno predstavlja jedan od najvažnijih događaja za pivarsku industriju.
Iako ne postoje jedinstveni podaci o globalnoj potrošnji tokom Mundijala, iskustva i podaci iz pojedinih zemalja pokazuju da prodaja piva u danima odigravanja utakmica može da poraste za više desetina procenata, naročito u ugostiteljstvu i maloprodaji.
Prema posljednjim podacima Udruženja pivara Srbije, potrošnja piva po glavi stanovnika u ovoj zemlji je bila na nivou od 65,6 litara u 2024. godini, što je nešto više od godišnjeg prosjeka evropskih zemalja koji je iznosio 64,8 litara.
Mundijal više nije garancija veće prodaje
Predsjednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejan Smiljanić ističe da efekat velikih događaja poput fudbalskih takmičenja u Srbiji nije toliko izražen i da situacija u društvu i manja platežna moć utiču na pad potrošnje.
"Prodaja piva opada. Velike pivare pronalaze nove alate i metode da zadrže tržište, a nama je sve teže. Oseća se ukupna situacija u društvu. Platežna moć kupaca nikada nije bila sjajna, ali je sada vidljiva drastična razlika. Ljudi danas jednostavno manje troše, što se vidi i na događajima na kojima učestvujemo", ističe Smiljanić, prenosi b92.
Kupci mijenjaju navike i piju manje alkohola
Ocjenjuje da je prodaja alkohola generalno u padu, a razlog vidi u promjeni potrošačkih navika.
"Kroz strukturu prodaje vidimo da se navike potrošača zaista menjaju, kao i način konzumiranja. Ljudi danas žele da popiju kvalitetno pivo i da uživaju u njemu. Poenta više nije u opijanju, a sve češće se biraju i bezalkoholni napici", kaže Smiljanić.
Male pivare suočene sa rastom troškova
Male, zanatske pivare imaju i dodatnih problema u nabavci sirovina. Naime, oni su prinuđeni da uvoze slad direktno od proizvođača iz Češke kako bi mogli da amortizuju cijenu.
"Problem je što naša jedina sladara koja ima korektne cene više ne može da obezbedi kvalitet sirovine kakav smo nekada dobijali. Oni nemaju adekvatnu mašinu za pakovanje koje je nama potrebno, a mi ne možemo kao velike pivare da uzimamo šlepere već nabavljamo u nekim drugim pakovanjima koja oni ne mogu da obezbede, pa smo prinuđeni da kupujemo od dobavljača koji imaju uvozni slad", objašnjava Smiljanić.
Zbog toga se, kako navodi, nekoliko malih nezavisnih pivara udružilo kako bi zajednički uvozili slad i tako obezbijedili kvalitetnu sirovinu po cijeni koja je prihvatljiva za njihovu proizvodnju.
"Praktično smo sebi dodali još jedan posao koji nam nije potreban, samo da bismo amortizovali tu cenu", dodaje on.
Kraft pivo sve više dobija na vrijednosti
Uprkos izazovima, Smiljanić smatra da se svijest potrošača o kvalitetu kraft piva posljednjih godina značajno promijenila.
"Razlika je veoma vidljiva. Ljudi će pre popiti jedno kvalitetno pivo koje zadovoljava njihove potrebe nego deset industrijskih. Potrošači danas žele da uživaju u zanatskom pivu i to je trend koji jasno primećujemo", kaže on.
Prema procjenama Udruženja malih nezavisnih pivara, u Srbiji trenutno posluje oko 66 malih zanatskih pivara.
"Broj se stalno menja jer se neke pivare otvaraju, a neke zatvaraju. Mi kao udruženje radimo Mapu zanatskih pivara Srbije, ali ove godine nismo uspeli da od Registra pivara dobijemo zvaničan spisak. Po našim procenama, trenutno ih ima oko 66", kaže Smiljanić.
Zanatske pivare svoje proizvode i dalje pretežno plasiraju kroz ugostiteljske objekte.
"Postoje specijalizovani lokali koji su potpuno posvećeni kraft pivu, ali danas i veliki broj ugostiteljskih objekata ima makar jednu ili dve vrste zanatskog piva, bilo u flaši, limenci ili na točenje. Situacija je u tom pogledu znatno bolja nego pre nekoliko godina", zaključuje Smiljanić.