Evropska unija je u drugom kvartalu ove godine uvezla robu vrijednu 701,8 milijardi evra, dok je vrijednost izvoza iznosila 680 milijardi evra, pa je spoljnotrgovinski deficit dostigao 21,8 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata.
To je prvi trgovinski deficit EU od drugog kvartala 2023. godine, kada je okončan period uzastopnih minusa izazvanih naglim rastom troškova energije od kraja 2021. do sredine 2023. godine.
Energetski deficit glavni razlog povratka u minus
Povratak u deficit prvenstveno je posljedica pogoršanja bilansa u trgovini energentima. Energetski deficit povećan je sa 71,3 milijarde evra u prvom na 101,1 milijardu evra u drugom kvartalu, odnosno za 29,8 milijardi evra.
Deficit u trgovini sirovinama porastao je sa 7,9 na 9,4 milijarde evra, dok je kod ostalih industrijskih proizvoda povećan sa 8,3 na 9,1 milijardu evra.
Smanjen suficit u trgovini mašinama i vozilima
Slabiji rezultat zabilježen je i u kategorijama koje su ostale u suficitu. Višak u trgovini mašinama i vozilima smanjen je sa 24,9 na 23,2 milijarde evra, a kod ostale robe sa 11,6 na 9,1 milijardu evra.
Pozitivna kretanja zabilježena su u hemijskoj industriji, gdje je suficit porastao sa 47,1 na 54 milijarde evra. Višak u trgovini hranom i pićem povećan je sa 10,7 na 11,5 milijardi evra.
Uvoz rastao gotovo dvostruko brže od izvoza
U poređenju s prvim kvartalom 2026. godine, izvoz robe iz EU porastao je 5,4 odsto, odnosno za 34,9 milijardi evra. Uvoz je, međutim, rastao gotovo dvostruko brže, 9,9 odsto, ili za 63,4 milijarde evra.
Eurostat navodi da su izvoz i uvoz opadali od drugog kvartala 2025. godine, pri čemu je taj pad djelimično povezivan s carinskim tenzijama.
Silazni trend zaustavljen je u prvom kvartalu ove godine, da bi u naredna tri mjeseca ubrzanje uvoza dovelo trgovinski bilans EU ponovo u minus, prenosi Bankar.