Svako naučno, a to znači ozbiljno i cjelovito izučavanje fenomena postdejtonskog razaranja nadležnosti Republike Srpske, suočiće se sa deficitom monografija napisanih o tom problemu.
Osim individualnog nastojanja (u čemu sam gotovo usamljenik) da se o tome napiše naučno djelo, mi ni nakon dvadeset godina nemamo nijednu knjigu čije pisanje i publikovanje bi bilo poduhvat neke od institucija Republike Srpske, iako bi u takvoj knjizi Srpska kao država za buduća pokoljenja spasila od zaborava sve ono što je učinjeno na postdejtonskom frontu njenog razaranja. Ostali su, dakle, samo usamljeni zapisi u formi individualnih monografskih pokušaja, na jednoj, te razbacane sekvence iz ogromne prakse jedva primjetnih načina razaranja Republike Srpske na drugoj strani. Jednom od tih jedva primjetnih načina dekonstrukcije Srpske svjedočimo tokom pandemije virusa korona. Radi se o neustavnom posezanju VSTS-a BiH u ustavnu nadležnost Srpske da uređuje funkcionisanje njenih redovnih sudova. Nažalost, sve se to događa bez bilo kakve reakcije institucija Srpske. Ne mogavši da prihvatim to ćutanje, usudio sam se da barem ja, najprije službeno, a zatim i ovom kolumnom ostavim trag o tome, rekavši VSTS-u BiH (u kojem su i predstavnici pravosuđa iz Srpske) sljedeće.
Sve i da sam vam ovo što ću reći napisao i poslao do 15.4.2020. godine, do kada ste odredili rok za dostavljanje prijedloga, ne bi to bilo od koristi. Ali ja vam ne pišem zbog toga, već da bih ukazao kako aktuelni VSTS BiH po ko zna koji put krši zakon. Ako pažljivo pročitate ono što ću napisati u nastavku, shvatićete koliko su ne samo pravno neutemeljeni, nego i nesuvisli svi prijedlozi mjera Stalne komisije za efikasnost i kvalitet pravosuđa u BiH. Njih nam je 9.4.2020. godine dostavila izvjesni rukovodilac Projekta unapređenja efikasnosti i odgovornosti sudija i tužilaca u BiH. U prijedlozima se, na primjer, kaže da bi trebalo razmotriti mjere "uzimanja u rad predmeta koji se mogu brzo i lagano riješiti" ili da se u sudovima "nastavi rad od kuće sudije".
Ovakvi prijedlozi su nesuvisli između ostalog i zato što bi u VSTS-u, kao najvišoj instituciji, trebalo da bude barem toliko znanja da shvatite da nijedan od važećih pravilnika o unutrašnjem sudskom poslovanju redovnih sudova u BiH ne daje mogućnost nijednom sudiji da iznosi predmet iz suda i da ga nosi svojoj kući. A bez "živog" predmeta (onog u pisanom obliku) sudija ne može raditi svoj posao. CMS sistem, nadam se da znate, ne skenira sve što se od dokaza nalazi u sudskom spisu, pa tako ni dokaze koji su važni za pravilno odlučivanje sudije i suda.
Stoga vaše pozivanje na to da se sudijama omogući da od kuće ulaze u CMS, tj. da sude putem kompjutera, nije suvislo i protivpravno je. Moje višegodišnje sudijsko iskustvo mi više nego pouzdano govori da se predmet ne može pravilno presuditi ako sudija ne pregleda svaki njegov materijalizovani prilog (dokaz), a njih, kako rekoh, nema u CMS-u. Samo nedobronamjerni (i neznalice) mogu tvrditi i obmanjivati našu javnost da se u CMS-u nalazi sve od priloga i dokaza koji su potrebni sudiji da bi pravilno presudio u predmetu. I samo isti takvi neprofesionalci mogu tvrditi da se uputstvima VSTS-a može reći sudijama: "Nosite vi predmete vašim kućama pa sudite." Kažem vam to zato što u slučaju Republike Srpske isključivo njen ministar pravde donosi pravilnik o unutrašnjem sudskom poslovanju redovnih sudova u Republici Srpskoj. U sada važećem pravilniku nije dozvoljeno sudijama da nose predmete svojim kućama. Stoga, ako držimo do vladavine prava, kada pravilnik nadležnog ministra ne dozvoljava takvu mogućnost, onda ne može VSTS da uskače kao padobranac pa da on, suprotno važećem pravilniku u Republici Srpskoj, kaže sudijama da nose predmete svojim kućama. Ako to učinite, onda time grubo vrijeđate pravo, zadirući u tuđu nadležnost, čime se nihilistički odnosite prema Ministarstvu pravde Republike Srpske, bez obzira na to što to ministarstvo ćuti na ovu vašu nezakonitost.
Međutim, nije to razlog što vam se obraćam ovim putem, već nešto drugo, a sve prethodno je rečeno by the way.
Dakle, ono što vam želim reći, a što ću učiniti u lapidarnom obliku u nekoliko tačaka u nastavku, svodi se na sljedeće.
1. VSTS BiH je donio odluku, broj 08-02-2-1020-2/2020 od 22.3.2020. godine, o organizaciji rada u sudovima i tužilaštvima u BiH.
2. Njome je uredio funkcionisanje pravosudnih organa u vrijeme virusa korona.
3. Odlukom je, između ostalog, rečeno da se odlažu glavni pretresi u krivičnoj materiji (osim izuzetaka iz te odluke), da se odlažu ročišta u prekršajnoj i građanskoj materiji, da se moraju organizovati dežurstva sudija i tužilaca, da na posao dolaze samo dežurne sudije i tužioci itd.
4. Sve to je suprotno zakonu, jer VSTS BiH nema zakonsku nadležnost za donošenje ovakve odluke.
5. Pročitajte pažljivo član 17. Zakona o VSTS-u BiH (u kom su propisane nadležnosti VSTS-a) i vidjećete da ni u jednoj od tačaka (od 1. do 30.) nije propisano da VSTS ima nadležnost da donese odluku kojom će urediti funkcionisanje sudova u vrijeme vanrednog stanja, vanredne situacije, ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti.
6. Time (i jedino time) se može objasniti činjenica da je u uvodu odluke VSTS-a BiH od 22.3.2020. godine napisano da je VSTS donosi na osnovu člana 17. stav 1. tačka 30) Zakona o VSTS-u BiH.
7. Ova činjenica nam govori o dvije kardinalno važne stvari.
8. Prva je da od tač. 1) do 29) člana 17. Zakona o VSTS-u BiH (a tu su, ponavljam, sadržane nadležnosti VSTS-a) nijednom riječju nije dato pravo VSTS-u da donese odluku kakva je odluka od 22.3.2020. godine.
9. Ostala je samo tačka 30) člana 17. tog zakona, ali ni ona nije niti može biti osnov VSTS-u za takvu odluku. Zašto? Pa jednostavno zato što u toj tački tako jasno piše da VSTS "vrši druga ovlašćenja utvrđena ovim ili nekim drugim zakonom". Citirana odredba je važna zbog sljedećih razloga.
10. Naime, kada zakon propiše ovako, kao u članu 17. stav 1. tačka 30), onda to znači da za VSTS nekim drugim zakonom (na nivou BiH ili entitetskim zakonom) mora biti propisano da ima još neku nadležnost (koja se u tom slučaju i precizira zakonom), pored onih propisanih članom 17. stav 1. tač. 1) do 29) Zakona o VSTS-u.
11. Iz ovoga dalje proizlazi da VSTS, kad se poziva na tačku 30, mora, pored te tačke, da u svom aktu navede i taj drugi zakon koji mu daje dodatnu nadležnost.
12. E vidite, VSTS to nije učinio u svojoj odluci od 22.3.2020. godine, već je samo naveo tačku 30) kao navodni osnov za donošenje te odluke.
13. Zašto je to učinio VSTS? Ne zato što ne zna za ovo što rekoh prethodno (od 8 do 12), već zato što oni koji su pisali, a zatim i oni koji su donijeli odluku od 22.3.2020. godine, znaju da ni Zakon o VSTS-u BiH, a ni bilo koji drugi zakon u BiH (kako zakon na nivou BiH, tako ni bilo koji entitetski zakon) ne propisuje nadležnost VSTS-a da on svojim odlukama uređuje funkcionisanje sudova i tužilaštava u BiH u vrijeme vanredne situacije, vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja.
14. Sve to je tako zato što se funkcionisanje sudova u entitetima uređuje isključivo entiteskim zakonima. Evo vam dokaza za to, u vidu Zakona o sudovima Republike Srpske. U članu 1. tog zakona više nego jasno je propisano da se njime, između ostalog, uređuje funkcionisanje svih redovnih sudova u Republici Srpskoj. Nijednom odredbom tog zakona, niti bilo kog drugog zakona, nije data nadležnost VSTS-u BiH da na bilo koji način svojim aktima uređuje funkcionisanje sudova u Republici Srpskoj u bilo koje vrijeme, pa ni u vrijeme vanrednog stanja. O tome, imajući u vidu prethodnu argumentaciju, može da odlučuje samo nadležni organ u Republici Srpskoj, a to je njen zakonodavni organ u normalno vrijeme, odnosno izuzetno predsjednik Republike u doba vanrednog stanja (što u tom slučaju čini uredbom sa zakonskom snagom).
15. Zato je, dakle, odluka VSTS-a od 22.3.2020. godine grubo kršenje zakona (kako Zakona o VSTS-u BiH, tako i ostalih zakona), usljed čega su nezakonite i sve mjere koje VSTS BiH (sa sve svojom Stalnom komisijom za efikasnost pravosuđa) preduzima u vrijeme vanrednog stanja u Republici Srpskoj, proglašenog zbog virusa korona. To što institucije Republike Srpske ćute na ovo vaše suptilno neustavno posezanje u njihove nadležnosti, ne oslobađa vas odgovornosti.
16. Stoga je tužno i tragično kada se u kući (VSTS-u BiH), koja bi trebalo da bude kuća vladavine prava, postupa na takav protivpravni način, koji nije samo grubo kršenje vladavine zakona, već i dokaz samovolje i proizvoljnosti u ponašanju VSTS-a BiH.
17. Velika je to ljaga na obrazu ovdašnjeg pravosuđa, ako do njega (tog obraza) iko više ozbiljno i drži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.