Predstava "Handke projekt", rađena po tekstu Jetona Neziraja i u režiji Blerte Neziraj, biće premijerno izvedena danas u 19.30 u Narodnom pozorištu Sarajevo (NPS).
"Qendra Multimedia" u saradnji sa Mittelfest Cividale del Friuli (Italija), Teatro della Pergola Firenca (Italija), Theater Dortmund (Njemačka), Narodnim pozorištem Sarajevo i Međunarodnim teatarskim festivalom MESS Scena MESS (BiH) predstavljaju dramsku predstavu "Handke projekt".
Dramaturginja je Biljana Srbljanović, umjetnička saradnica Alida Bremer, kompozitor Gabriele Marangoni, dizajn scenografije potpisuje Marija Kalabić, a u predstavi igraju Adrian Morina, Arben Bajraktaraj, Ejla Bavčić, Klaus Martini, Anja Drljević i Verona Koksha.
U intervjuu za "Nezavisne" Arben Bajraktaraj je govorio o predstavi "Handke projekt" i svom bogatom glumačkom iskustvu. Poznat je iz holivudskog spektakla "96 sati" ("Taken"), u kojem glavnu ulogu igra Liam Nison. No, fanovi filmova o Hariju Poteru prije će ga se sjetiti iz uloge zlog čarobnjaka koji se borio na Voldemortovoj strani u Prvom čarobnjačkom ratu. U regionu je poznat po tome što tumači jedan od glavnih likova u seriji "Besa" Dardana Berishu.
NN: Glumite u pozorištu, serijama, na filmskom platnu. Iza sebe imate mnogo ostvarenja. Šta za Vas znači biti glumac?
BAJRAKTARAJ: Mi glumci transmitujemo emocije, duhovnost i fizički izgled. Mi smo prenositelji. Moramo biti vezani za naše praoce uz našu prošlost preko današnjosti, preko tijela i preko duha da nosimo tu višeslojnost čovječanstva. Zato je jako interesantno zanimanje. Na kraju krajeva to je zanat, jeste to umjetnost, ali je zanat. Tako da je ovaj posao osjetljiv i zato je fascinantan.
NN: Pričate više jezika, no koji Vam je najpitkiji i na kojem jeziku Vam je najlakše glumiti?
BAJRAKTARAJ: Jezik je samo dio izražavanja i prvi je koji ponesemo sa sobom još od malih nogu. Tako da je meni to albanski, tu sam najautentičniji, ali to ne znači da jedino mogu igrati potpuno samo na albanskom. Ja kad glumim moram na svakom jeziku da uhvatim to nešto.
NN: Imali smo priliku da se uvjerimo da u tome uspijevate.
BAJRAKTARAJ: Svaki jezik je genijalan, bogat i na svakom možeš naći totalni izraz.
NN: Igrali ste u seriji "Besa", kako ste se odlučili za tu ulogu?
BAJRAKTARAJ: Rekao bih da je to bio veliki izazov za mene. Rizikovao sam pošto bi me mogli tretirati kao izdajnika, znate kako to etiketiranje ide na Balkanu.
NN: Kako to mislite izdajnika, na Kosovu ili u Albaniji?
BAJRAKTARAJ: Na oboje, šta da ti kažem. Ne samo ja, nego svi albanski glumci koji su dio te serije. Ali u dramaturškoj postavi je bilo nešto što je jako interesantno. I zajedno sa scenaristima i svima koji su radili ovu seriju mislim da smo uspjeli naći tu vjerodostojnost koja ide preko svih predrasuda. I to je bilo jako interesantno, ne samo istraživati, kreirati, nego i na kraju krajeva vidjeti da se publici sviđa. Kada hodam ulicom skoro da ne postoji niko ko nije gledao "Besu", i ko nije našao nešto zanimljivo u toj seriji. Išao sam skoro preko Drine tamo na granicu sa Crnom Gorom, ta regija oko kanjona Tare je prekrasna. Bili smo tu u jednom selu i sreli stariju gospođu koja me je na prvu prepoznala. I bilo mi je zanimljivo da su i oni gledali tu seriju i da su je zavoljeli. Odmah su nam ponudili kafu i rakiju i baš sam se dobro osjećao. Vi ste i sami gledali seriju, a ja bih samo rekao da je cjelokupna ekipa odradila izuzetan posao.
NN: Možete li da mi kažete nešto o besi kao običaju? Koliko je on, po Vašem mišljenju, prisutan danas?
BAJRAKTARAJ: Te vrijednosti se mijenjaju, ali u cijeloj Albaniji, pa i u Crnoj Gori ono što sam ja vidio, možda i negdje drugo a da nisam primijetio, jeste da je taj običaj još prisutan. Srećom, neke vrijednosti uspijevaju na neki način da se probijaju kroz vrijeme, kroz prostor. Nadam se da će i ostati, pošto besa jeste neka rijetka vrednota koja je jako cijenjena. Besa je zaštita i ljudi trebaju tu zaštitu.
NN: Smatrate li da je to nešto što nam je potrebno i u 21. vijeku?
BAJRAKTARAJ: Smatram da je ona još više potrebna. Mi se odvajamo od nas samih. Otuđeni smo od prave realnosti, jer virtuelni svijet uzima toliko prostora u našim životima da mislim da čovjek nije nikad bio više izgubljen nego sada.
NN: Kako gledate na to da su danas na ovim prostorima krimiserije toliko popularne? Nekada su to bile komedije.
BAJRAKTARAJ: Vidite, ja ne živim na tim prostorima i ne znam koliko ima tih serija. Ono što znam jeste da je komedija uvijek dobrodošla i potrebna čovjeku. Mi moramo imati humor i nema smisla da živimo ako se ne smijemo. Sad kad razmislim o tome što ste me pitali možda je zbog toga što je kriminal previše prisutan na našim prostorima. Šta Vi mislite?
NN: Pa možda je postao avangarda ili nešto što je garancija uspjeha u životu, nažalost.
BAJRAKTARAJ: To je stvarno žalosno. Ja sam se nadao da će doći vrijeme kada će se na tim prostorima desiti nešto da to nestane. Vidim da je kriminal svuda prisutan i to je užas.
NN: Igrate u predstavi "Handke projekt" koja je postavljena u Narodnom pozorištu u Sarajevu, možete li nešto više da nam kažete o ovoj predstavi?
BAJRAKTARAJ: Rekao bih da u današnjem svijetu nije lako naći projekte gdje je ono s čim se suočavamo svakodnevno toliko direktno tako izraženo kao u ovoj predstavi. Ovo je priča o nečemu što je jako osjetljivo i prisutno. Zato je bilo veoma interesantno raditi na njoj od samog početka, pa kroz cjelokupnu gradnju dok nismo došli do krajnjeg rezultata. Ova predstava je posebnija od onoga što radimo u svakodnevnom procesu.
NN: U opisu predstave kaže se da ansambl održava delikatnu ravnotežu između slobode govora i društvene odgovornosti u teatru kroz prizmu kontroverznog nobelovca Petera Handkea, međutim navodi se i da je predstava pozicionirana protiv Handkea... Ima li neka njena skrivena poruka?
BAJRAKTARAJ: Ne. Da Vam iskreno kažem, ne bavimo se samo Handkeom, on je samo dio tog procesa. Mi nismo njega tražili, on je tražio nas, razumijete.
NN: Na koji način?
BAJRAKTARAJ: On negira zločine, on negira genocid, negira ono što se desilo. To je njegov način. On ima svoju priču. I to je na kraju krajeva njegova stvar, neću ni da ulazim u to šta je htio, a šta nije htio.
NN: Kakvo je Vaše mišljenje o njegovom cjelokupnom djelu? Da li ste čitali njegove romane?
BAJRAKTARAJ: Da, da. Ja njegova djela poznajem još iz perioda kada sam živio u Sloveniji i da Vam iskreno kažem nisam imao neko posebno mišljenje o svemu tome. Čitao sam neku knjigu o njegovoj majci koja je jako interesantna i on nije loš pisac. On je dobar evropski pisac i o tome nema dvojbe. Međutim, po mom mišljenju ima neki dosadan stil. Ovo je moje subjektivno mišljenje, što ne znači da je on dosadan, već je meni bio dosadan. Morao sam se truditi da ga završim do kraja i on nije jedini takav evropski pisac. Moćna stvar teatra je da preko katarze uđe u zrno istine i to je to, to je naš posao. Iz tog razloga Vas pozivam da dođete da odgledate predstavu i onda presudite sami.
NN: Narod u BiH je podijeljen što se tiče Handkea, jedni ga svojataju, drugi se gnušaju njega, zašto je to tako?
BAJRAKTARAJ: Ja iskreno mislim da narod ne zna ko je Handke i da ga ni ne čitaju, da vam iskreno kažem. Malo njih je njega stvarno čitalo, nego ga je politika iskoristila onako kako je njima bilo u interesu, što je po mom mišljenju jedna velika glupost. Nađite mi jednog na ulici koji može da mi potvrdi da je čitao Handkea, e onda možemo razgovarati o njemu.
NN: Da li je potrebna neka vremenska distanca da se sagledaju njegov lik i djelo, jer je krv sviju na ovim prostorima još vrela nakon dešavanja iz devedesetih godina?
BAJRAKTARAJ: Ne bih pričao o vremenskoj distanci, već o distanci. Ti distancu možeš imati i odmah. Ako si u trenutku možeš se distancirati. Možeš gledati i nadgledati. Znači možeš se distancirati, ta distanca je jako važna i mislim da smo je mi imali kroz proces kreiranja predstave.
NN: Pređimo na neke vedrije teme... Igrali ste u "Hariju Poteru" zlog čarobnjaka koji se borio na Voldemortovoj strani, kakvo je iskustvo igrati u jednom takvom ostvarenju i u jednoj takvoj produkciji?
BAJRAKTARAJ: To je iskustvo iz kojeg sam puno naučio. Radio sam sa vrhunskim glumcima i to cijenim najviše iz ovog iskustva. Tri puta sam radio sa Dejvidom Jejtsom, režiserom, producentom i scenaristom, i on mi je iskazao neko povjerenje, zbog čega mi je izuzetno drago.
Naravno, to je bogato iskustvo iako nisam imao mnogo prostora da manevrišem s ulogom. Kada su u pitanju velike produkcije, one se svode na to da uradite pravu stvar u pravo vrijeme. Uporedio bih to s pikadom, moraš da pogodiš baš u centar. To je jako interesantno jer sve vrijeme moramo biti maksimalno fokusirani.
NN: Igrali ste i u filmu s Liamom Nisonom, u filmu "Taken". Kakav je on kao osoba, kako pamtite tu saradnju?
BAJRAKTARAJ: On je jako siguran u ono što radi. Baš sad sam radio u Zagrebu sa Pjerom Morelom, koji je radio režiju za "Taken", i iskustvo je jednako veliko kao i sa Liamom. Znali smo da će film imati veliki uspjeh, tako da smo najviše radili na dosljednosti. On je fenomenalan glumac i kao kolega je jako velikodušan. To je važno, jer ja sam bio tada mlad glumac i to mi je bilo bitno. Kada smo snimali scenu gdje treba da pljunem na njega on mi je prišao i rekao: "Ajde, čovječe, pljuni na mene". Zbog takvog njegovog pristupa scena je funkcionisala i izgledala prirodno. On je bio iskren i potpuno predan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.