Mladi danas vole samo luksuz. Oni imaju loše manire, preziru autoritet i ne poštuju starije. Oni gluvare po ceo dan.
Raspravljaju se sa roditeljima, upadaju drugima u reč, terorišu svoje učitelje - ovo je Sokratov citat koji svedoči o tome da je generacijski sukob star koliko i društvo. Odrasli, kad su mladi, stvaraju nekakav svet u koji posle dovode nove mlade, taj svet je naravno nesavršen i novi mladi se bune. Novi mladi potom kreiraju svoj svet na temeljima prethodnog koji je nekada bolji, a nekada gori. To je jedan od mnogih motora istorije koji pokreću čovečanstvo.
Rekao je ovo za "Nezavisne" Siniša Cvetić, reditelj filma "Usekovanje", koji je dobio nagradu publike i nagradu za režiju na festivalu u Moskvi. Debitantski Cvetićev film predstavlja portret jedne porodice i njenog najmlađeg člana Jovana. Radnja se dešava u jednom danu i stanu, za vrijeme krsne slave Usjekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Roditelji kriju od Jovana i gostiju da se razvode, a on od njih da ima problem sa narkoticima i depresijom. Cvetić objašnjava šta donosi guranje stvari "pod tepih" i izbjegavanje razgovora o psihološkim stanjima u kojima se neko nalazi.
"Guranje stvari pod tepih usporava svaki oblik rasta, od individualnog do kolektivnog. Važno je suočiti se sa onim što osećamo i podeliti to sa drugima. Pojedinac koji nema hrabrosti da se suoči sa sobom, greškama i strahovima nikada neće izrasti u poštenog čoveka. Isto važi i za društvo", kazao je Cvetić.
NN: Koliko je porodica kao stub društva izgubila na značaju, jesu li neke druge stvari preuzele njenu ulogu?
CVETIĆ: U neoliberalnom kapitalističkom društvenom uređenju individualni uspeh je prioritet. Porodica je na drugom mestu, osim ako ona na neki način ne učestvuje u individualnom uspehu pojedinca, onda se porodica poštuje. Porodica je komplikovana zajednica koja se jako teško održava i neguje. Bojim se da danas nemamo vremena za to jer moramo da se bavimo preživljavanjem. Formiranje porodice sa više dece je u najboljem slučaju neisplativ, a u najgorem ugrožavajuć poduhvat. Kada bi od ljubavi moglo da se preživi, svi bi na svetu bili siti.
NN: Gdje vidite rješenje ovog problema, kako pobijediti osjećaj beznađa koji postoji u ljudima?
CVETIĆ: Bojim se da će suludo zvučati, ali mislim da je osećaj beznađa posledica nedostatka individualnog osećaja pripadnosti ljudskom rodu. Naša primitivna potreba da se delimo na plemena je metastazirala u bolesnu potrebu za nacionalnim identitetima. Kada nacionalistički projekti nisu uspeli, neoliberalni kapitalizam je našao rešenje - svako za sebe. U svetu globalnog tržišta zaista nema potrebe za identifikacijom sa bilo čim drugim sem sa svojim kapitalom. Ovakva postavka stvari otuđuje čoveka od čoveka, a i čoveka od planete Zemlje i prirode. Ovo je poslednja faza kapitalizma, nakon koje ćemo ili odumreti ili se izboriti za neki bolji svet. Onaj u kom smo svi stanovnici planete Zemlje o kojoj brinemo, u kom smo svi drugovi i drugarice, ravnopravni i slobodni.
NN: U "Usekovanju" je igrao i glumac Narodnog pozorišta Republike Srpske Zlatan Vidović. Možete li da kažete nešto o saradnji s njim?
CVETIĆ: Zlatan je divan i talentovan glumac. Bilo mi je vrlo prijatno da radim s njim i radujem se zajedničkom radu u budućim filmovima.
NN: Koliko Vam je nagrada u Moskvi za film vjetar u leđa za dalji rad?
CVETIĆ: Nagrada na Moskovskom festivalu je veliko priznanje, barem bi tako trebalo da bude da festival nije bio ignorisan od strane međunarodne filmske zajednice zbog ratnog pohoda Vladimira Putina. Uprkos tome ja podržavam festival kao jednu od najstarijih oaza filmske umetnosti i svakako mi je velika čast što je moj film dobio dve nagrade.
NN: Opišite atmosferu u periodu koji ste proveli u Moskvi?
CVETIĆ: Moskva je gigantski multietnički mravinjak koji vrvi od života i kome bolje stoje levičarski grafiti po zgradama nego bilbordi na kojima se veliča i opravdava rat u Ukrajini. Upoznao sam mlade ljude koji su mi pokazali onu "neturističku" stranu grada, a i video sam Lenjina kako se prevrće u svom mauzoleju.
NN: Kako gledate na zabranu ruskih umjetnika i njihovih djela širom Evrope?
CVETIĆ: Zabrana umetnosti je tradicija diktatorskih režima. S druge strane Evropa se ponosi svojom tradicijom rušenja istih, eto jedne kontradikcije. Umetnost mora biti slobodna, pogotovo u vremenu velikih previranja. Ruskim umetnicima sada više nego ikad bi trebalo dati prostora da se izraze, jer u svojoj kući nemaju tu slobodu. Sramota je kako je evropska umetnička elita reagovala.
NN: "Usekovanje" je pohvalio Emir Kusturica. Koliko Vam to znači, da li je moguća saradnja s njim u narednom periodu?
CVETIĆ: Svaka pohvala znači, pogotovo ako dolazi od jednog od najboljih svetskih reditelja ikad. Drago mi je da je Emir prepoznao moj rad, ali ja nisam jedini domaći reditelj koji je napravio dobar film u poslednje vreme. Samo sam imao sreće da ga je on pogledao.
NN: Najavili ste da će Vaš sljedeći film biti o hajducima koji se gerilski bore protiv Osmanskog carstva u 16. vijeku. Možete li da kažete nešto više o radnji filma i glumačkoj ekipi, Vašim pogledima na gerilske borbe na ovim prostorima koje su se odvijale u tom i kasnijim periodima?
CVETIĆ: Radnja filma se još uvek razvija kao i glumačka podela, ali to bi trebalo da bude film o junacima kakvi nikad nisu bili prikazani na filmskom platnu. Mislim da je potrebna neverovatna hrabrost da se stavi život na crtu u ime ideala. Ne biti prisiljen u borbu od strane kralja, cara, predsednika ili nekog drugog poglavice, već boriti se zato što je borba ideološka i moralna dužnost.
NN: Naveli ste i da bi to trebalo da bude ljevičarski film u suštini. Da li ste i sami ljevičar i gdje mislite da je danas ljevica u odnosu na desnicu u Evropi?
CVETIĆ: Imam levičarski pogled na svet, ali živim kao radnik u filmskoj industriji. Ne bavim se direktnim aktivizmom. Levica je u svom izvornom smislu izgubljena, odnosno zanemarila je klasnu borbu i radničku klasu. Danas imamo levičare koji sve nade polažu u Putinov režim i istočni blok generalno pod izgovorom da je to jedina prepreka američkom imperijalizmu. Meni je to apsurdno. Putinova pobeda neće doneti ništa dobro levici na bilo koji način, kao ni Iran ili Kina. Pored njih imamo i levičare koji su se okrenuli više ka ekološkim i socijalnim pitanjima. Ta pitanja jesu važna, ali praktično nerazrešiva bez uzimanja klasnog aspekta u obzir. Nazovi pravih levičara ima jako malo i to su često skromno organizovani, marginalni i volonterski pokreti koji možda čine promenu na nekom lokalnom nivou. Na primer u Beogradu postoji "Solidarna kuhinja", koja se bavi obezbeđivanjem hrane za one koji ne mogu sebi da je priušte ili organizacija "Krov nad glavom". Ona brani ljude od izvršitelja koji, često iz sumnjivih razloga, oduzimaju tim istim ljudima stanove. Ovakve organizacije postoje svuda po Evropi, ali je njihov uticaj zanemarljiv u široj slici. S druge strane, desnica priča priču da je levica jača nego ikad i da prestavlja najveću pretnju za čovečanstvo. Ova zabluda u koju milijarderi ulažu neverovatne novce da se reprodukuje kroz desničarske medije ima svoju snagu jer ujedinjuje desničare oko nepostojećeg zajedničkog neprijatelja, što je kroz istoriju uvek bila taktika desničarskih ideologa. Kada bi levičarski ideolozi imali toliko para da promovišu svoje ideje, svet bi jako brzo postao bolje mesto. Samo ni jednom milijarderu nije u interesu da propagira ideje zbog kojih će kasnije izgubiti to isto bogatstvo. Levica je uvek bila kao David, a desnica Golijat. Nadam se da će i u ovoj borbi pobediti na kraju.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost, radite li na nekim novim projektima?
CVETIĆ: Trenutno mi je glavni fokus film o hajducima koji je planiran da se snima krajem leta, a u postprodukciji imam komediju koja se bavi srpskom filmskom i televizijskom industrijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.