Svaki ulazak u ulogu ostavlja trag. Ako igrate pozitivca - produbljuje vas. Ukoliko igrate negativca - prinuđeni ste da kopate po sebi i tražite u nekim hodnicima podsvesti i mraka koje svako od nas poseduje.
Jedino ako uđem u cipele lika kojeg tumačim mogu da igram ulogu. To nikada nije lako, iako trag ne mora uvek da bude loš. To su uvek neki sitni ožiljci, nakon čega nastavite dalje i razvijete tehnike kako da se toga oslobodite. Bez toga ovaj posao ne bi bio toliko zanimljiv.
Rekao je ovo za "Nezavisne" glumac Miloš Timotijević, koji je posljednjih godina veoma aktivan na filmu, malim ekranima i u pozorištu. Za narednu godinu najavljeno je prikazivanje televizijske serije "Poziv", gdje Timotijević igra s Mirjanom Joković, Uliksom Fehmiuom, Snežanom Bogdanović, Anom Franić i drugima. Naredni nastup na daskama koje život znače za Timotijevića će biti 22. oktobra, kada u Bitef teatru u Beogradu igra na premijeri predstave "Smrt i devojka", rađenoj po tekstu Čileanca Arijela Dorfmana. Režiju potpisuje Nikola Ljuca, a partneri Timotijeviću su Tamara Krcunović i Milan Marić.
"Komad se bavi postpinočeovim režimom, odnosno represijom režima nad pojedincem i pojedincima uopšte, kako pojedinac nema šanse protiv nekog velikog mehanizma da se izbori, da je na kraju uvek on taj koji mora da istrpi i guta, oprosti i zaboravi da bi nastavio dalje", kazao je Timotijević.
NN: Da li Vas je tematika podsjetila na neke režime na našim prostorima?
TIMOTIJEVIĆ: Nije džabe što smo izabrali da radimo u ovom trenutku baš taj komad.
NN: Postoji li mogućnost da predstava "Smrt i devojka" igra u Banjaluci?
TIMOTIJEVIĆ: Bili smo u nekim pregovorima da dođemo u Banjaluku, ali to je dosta skupa predstava zbog zahtevne scenografije. Finansijski to nije moglo da se izdrži, nažalost. Nismo uspeli, ali nikada se ne zna. Trebalo je već par dana posle premijere da igramo u Banjaluci. Mi bismo voleli da dođemo.
NN: Naredne godine premijerno će se prikazivati serija "Poziv". Možete li reći nešto više o njoj?
TIMOTIJEVIĆ: To je triler gde je glavni lik ženski, što je retkost na našem podneblju, ako izuzmemo seriju "Kljun". Lik koji igra Mirjana Joković je policajka s teškom traumom, to je ono što je uzbudljivo. Moja uloga tu nije previše velika, ali je značajna. Bila mi je želja da igram s Jokovićevom i da radim s rediteljem Markom Đilasom, kojeg znam još s fakulteta. Bio je to jedan lak proces u odnosu na to kakva je tema.
NN: U seriji "Poziv" sarađivali ste s Mirjanom Joković prvi put. Kakvo je bilo iskustvo raditi s njom?
TIMOTIJEVIĆ: S obzirom na to da je ona profesorica glume u Americi, radi se o savršenom partneru. Mislim da je jedna od najboljih naših glumica svoje generacije. Oduvek sam cenio njen rad. Jako mi je bilo drago i osećao sam se počastvovano što mogu da stanem ispred kamere s njom.
NN: Koju svoju ulogu smatrate najvažnijom u karijeri?
TIMOTIJEVIĆ: Ima ih više. To bi bili Petar Đokić iz "Vlažnosti", Petrit Koci iz "Bese", Aljoša Jokić iz "Traga divljači", što se tiče filma i serija. Što se tiče pozorišta, odigrao sam previše uloga, ali svakako da je jedna od najboljih uloga Miše Džukele u "Režimu ljubavi".
NN: U Srbiji se danas snima sve više, gdje su kinematografija i produkcija u odnosu na period kada ste Vi počinjali?
TIMOTIJEVIĆ: To je pitanje koje traži kompleksan odgovor i možda bi time trebalo da se pozabave teoretičeri filma i produkcije više nego ja. Prosto je duh vremena u kome sam ja počinjao bio potpuno drugačiji u odnosu na ovo vreme. U jednom periodu se radilo pristojno, onda se uopšte nije radilo, danas se radi previše. Mislim da bolujemo od toga da idemo konstantno u ekstreme. Trebalo bi naći neku sredinu. To bi nam pomoglo kao narodu. Isto je i s filmskom i serijskom produkcijom.
NN: Gdje je danas kulturna scena regiona?
TIMOTIJEVIĆ: Došlo je do krize ideje kod ljudi. Previše je reciklaže u celoj priči, što je na neki način i normalno. U doba interneta i svega što to prati sve nam je dostupno i više niste spremni na neku novu originalnu ideju. Ali bar u toj reciklaži čovek bi trebalo da bude originalan. Umetnost i umetnici će uvek raditi svoj posao. Koliko će biti vidljivi - to je možda problem. Vidljivost ljudi koji su u fokusu i prvom planu možda nije prava. Možda bi trebalo promeniti fokus na to koga pratimo, volimo i gledamo, šta konzumiramo u umetnosti. Umetnika i umetnosti uvek ima, samo se trend menja. Siguran sam da je trend danas pogrešan.
NN: Slovenački pisac Goran Vojnović je izjavio da pisci danas slobodno pišu, ali da se još slobodnije ne čitaju. Da li to vidite kao istinu?
TIMOTIJEVIĆ: Upravo tako. Znam mnogo ljudi koji slobodno rade, ali te predstave, serije i filmove veoma mali broj ljudi gleda. To je ono što je ključni problem. Kao vrhunska muzika koju neko komponuje i radi, a malo ko je sluša. Zatrpali su nas u današnjem svetu neverovatnom koliničinom besmislenih informacija da bi nam što teže bilo da nađemo one prave.
NN: Prethodnog mjeseca ste pružili podršku "Europrideu" u Beogradu. Kako je to dočekano, jeste li imali problema?
TIMOTIJEVIĆ: Nikada nisam imao problema. To što ljudi ostavljaju neke loše komentare na društvenim mrežama i pričaju loše stvari je njihov problem. Dokle god ne ugrožavaju nekog psihički ili fizički njihovo je pravo da misle to što misle. Onog trenutka kada bilo čiji život bude ugrožen nastaje veliki problem i to bi trebalo sistemski da se mnogo bolje i odlučnije reši.
NN: Ima li tolerancije u regionu, na kojem je to sve nivou?
TIMOTIJEVIĆ: Trenutno tolerancije nema ni u saobraćaju, a kamoli u bilo kojim drugim nivoima društva. Tolerancije je sve manje. Došli smo u ono doba homo homini lupus - čovek je čoveku vuk. Naučili su nas da "samo u se i u svoje kljuse" i to je veliki problem. Svi smo postali jedinke. Potpuno smo se odrodili od kolektivizma i zajedništva. To je ono što nas trenutno kao društvo razara. Ne možete imati sedam ili osam milona pojedinaca i imati zdravo društvo.
Island je druga planeta
NN: Nedavno ste bili na Islandu, kakva iskustva nosite iz ove zemlje?
TIMOTIJEVIĆ: Igrao sam predstavu "Scene iz bračnog života" za srpsku dijasporu s Islanda. Jako zanimljiva zemlja, nijednog trenutka geografski nemate utisak da ste na planeti Zemlji nego kao da ste na nekoj drugoj. Potpuno je sve drugačije u odnosu na ostatak Evrope. Klimatski je drugačije, arhitektura je potpuno drugačija, ljudi su drugačiji. Priroda je prelepa. Gejziri, vodopadi... Neverovatno ostrvo. Pritom ima samo 350.000 stanovnika.
Psihoterapija pomaže
NN: Svojevremeno ste spomenuli da ste išli na psihoterapije. Koliko Vam je to pomoglo?
TIMOTIJEVIĆ: Kao mlad čovek sam išao kraće. U prethodnom periodu sam išao konstantno oko dve godine. Ukoliko ne na psihoterapiju, onda na neku vrstu konsultacija, s vremena na vreme, kada je to potrebno. Kada god imam priliku da kažem nešto o tome - ja kažem, jer je meni pomoglo. Pomoglo mi je da me neka nepristrasna i objektivna osoba sasluša, kaže neki savet i sagleda stvari iz drugog ugla. Neke stvari dobri prijatelji ne bi mogli da mi kažu, jer me već gledaju obojenim očima. Pomoglo mi je i još mi pomaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.