Francuska je, u drugoj polovini XIX veka, predstavljala kolevku nastanka sociologije kao moderne, društvene nauke.
Istorijski gledano, sociološka nauka je utemeljena u francuskoj državi, koja je, kako se donekle i očekivalo, iznedrila najznačajnije stručnjake iz ove naučne oblasti. Tradicija se nastavila kroz celi XX vek, kada je razvoj sociologije dostigao svoj vrhunac, zahvaljujući istaknutim autorima i njihovim teorijsko-empiričnim istraživanjima.
Jedan od najvažnijih predstavnika ove naučne discipline tokom XX veka bio je Louiss Pierre Althusser, koji je po obrazovanju bio filozof i sociolog. Rodio se u današnjem Alžiru, 16. oktobra 1918. godine, u porodici koja je imala pretežno alzaško poreklo. Zbog prirode posla njegovog oca, porodica je bila prinuđena na česte selidbe. Godine 1936. su se preselili u Lion, gde se Louis Althusser upisao u gimnaziju (Lycée du Parc), koja je u tom periodu bila vrlo ugledna i popularna u naučnim krugovima. Prema sačuvanim podacima, može se zaključiti da je bio veoma talentovan i vredan učenik, koji se mogao upisati na bilo koju visokoobrazovnu instituciju tog vremena u Francuskoj. Ubrzo, 1939. godine, upisuje se u visoku školu (École Normale Supérieure). Međutim, zbog ratnih okolnosti koje su uveliko usledile, bio je mobilisan. Zajedno sa ostalim vojno sposobnim članovima armije biva uhvaćen i sproveden u logor na severu Nemačke. Kraj rata dočekuje u logoru i po okončanju borbi, ponovo se vraća visokoj školi, sa ciljem da završi svoje započeto obrazovanje. Nažalost, ratna dešavanja su umnogome uticala na njegovo mentalno stanje, što će se negativno manifestovati u mnogim situacijama. Uspeva da dobije diplomu dve godine kasnije, sa radom o Hegelovim razmišljanjima i delima. Ostaje da radi u ENS-u, gde svojim trudom i zalaganjem doprinosi daljem procesu afirmacije naučnih, društvenih disciplina, a posebno filozofije i sociologije. Organizovao je razna predavanja, seminare, konferencije i okupljanja i na taj način uticao na svoje učenike (Michel Focault, Pierre Bourdieu i Michel Serres), buduće eminentne stručnjake, na čijim delima i angažovanjima počiva savremena sociološka nauka.
Pored toga što je bio vrlo uspešan u svojoj akademskoj karijeri, Althusser odlučuje da se 1948. godine pridruži francuskoj komunističkoj partiji. Članstvo u ovoj komunističkoj organizaciji je uticalo i na njegova dalja istraživanja, u kojima je posebno izučavao marksističke pristupe, politička dešavanja, ali i odnos crkve (istorijski izvori navode da je odrastao u izrazito konzervativnoj, katoličkoj porodici, ali to ga nije sprečilo da se pridruži komunistima), politike i komunizma.
Osim navedenih, najvažnijih tema o kojima je pisao i istraživao, Louis Althusser se bavio i pojmom ideologije i njenim delovanjem na države i društva. Ova tematika je i danas aktuelna u akademskim člancima i naučnoj literaturi, jer predstavlja fundament bez kog ne bismo proučavali ostale društvene nauke. Naime, govorio je o tome kako ideologija oblikuje ideološki aparat države. Ističe da mediji, škola, nauka i crkva, pomoću sopstvenih ideologija upravljaju širim narodnim masama. Pored ideološkog, piše i o represivnom državnom aparatu, u koji ubraja vojsku, sud, policiju i zatvore, dakle, institucije koje, uz određenu vrstu pritiska, kontrolišu javna mišljenja i prakse.
Težak i tragedijama obeležen život Louisa Althussera je ugašen 22. oktobra 1990. godine, u mestu Verijer. Iako su ga zadesile mnoge nesrećne okolnosti, njegova naučna delatnost je sve više dominirala na području društvenih nauka. Neizmeran doprinos koji je ostavio sociologiji i filozofiji čini da Louis Althusser i danas živi kroz svoja dela, kako u užoj, akademskoj, tako i u široj javnoj sferi.