Nedavno sam slušala prof. Velju Abramovića, teslijanca, mistika, adepta koji objašnjava kako je Tesla predvideo koliko će trajati Prvi, a potom i kad će tačno izbiti Drugi svetski rat, objašnjavajući šta na fizičkom i metafizičkom nivou znači pražnjenje potencijala koje mora da se izjednači, a to pražnjenje je rat!
Zanimljivo je da je po njegovoj teoriji to pražnjenje delom rađeno preko kontrolisanih manjih ratova, a danas praktično to obavlja internet pa Tramp umesto da baci bombu - baci tvit!
Iskreno, fascinirana sam ovim objašnjenjem iako i sama iz iskustva znam da sve što je loše mora imati neki viši smisao ka dobru pa, eto, tako shvatih da svi ti izlivi besa, pretnje, vređanja, čista sirova mržnja i svađe ama baš oko svega od sarme do politike, od seksa do vanzemaljaca, od verskih fanatizama do Zemlje kao ravne ploče služe da se obavi to pražnjenje, odnosno izjednačavanje potencijala pa tako sav sukob na netu prevenira nove svetske sukobe, krv i ubistva.
Zahvaljujući tom teslijanskom objašnjenju počeh se radovati virtuelnom hejtu kao emotivnom escape roomu za agresiju. Međutim, za one ljude koje ne zadovoljava da se po celi dan svađaju i ubeđuju ostaje pitanje šta mi zapravo radimo ovde i koliko su ljudi koji se povazdan svađaju oko svojih istina de fakto "programirani" od porodice, okoline, kolektivnih uverenja... jer osnovni problem je kad poverujemo da je nešto naše što nije.
Cela ova egzistencija tiče se pitanja slobode, od najranijih dana pojavljivaće se oni koji nas vole i koji nas mrze, kojima je zajedničko to što će pokušati da nam ograniče slobodu i ubede nas šta je za nas dobro, pametno, lepo, ispravno.
Ukidanje te naše personalne slobode, tj. identiteta vrši se preko straha - od neimaštine, odbačenosti, samoće, bolesti, smrti, strašnog suda - bilo čega.
Metode prisile i uterivanje u grupe sa kojima treba da se identifikujemo i da se tako ukroti naša duša su različite od kulture do kulture, ali metodologija je ista - slomiti taj slobodan duh i radost deteta u nama, kojem je zagušljivo u svakoj toj zatvorenoj identifikacionoj grupi.
Zašto su propadale sve revolucije i kolektivni zanosi? Zato što je osvajanje slobode lični, a ne grupni put. Čim jedno biće primorava drugo da misli, radi, voli, oseća da isto ono vrši svesno ili nesvesno represiju ili manipulaciju. Najčešće nas toliko umore da to sami sebi uradimo... Većina će pod teretom stvarnosti odabrati u koji podnošljiv zatvor uverenja o istini će se zaključati.
Neki će u tom zatvoru i uživati. Pitanje spiritualnog napretka isključivo se meri slobodom koju osvajamo za sebe i koju poštujemo kod drugih... Permanentne svađe, sukobi, mržnje rezultat su isključivo činjenice da nismo svesni na koji način su uspeli da nas ubede da limitiramo svoju personalnu slobodu i samim tim je ne dozvoljavamo ni drugima.
Pojaviće se hiljadu i jedan razlog zašto bi trebalo da svoju dušu stavimo u večni pritvor grupnih uverenja i ograničenja i samo jedan razlog zbog čega ćemo težiti personalnoj slobodi - naše srce koje se guši kao ptica koju teraju da siđe sa neba, prestane da leti i počne da hoda trasiranim cestama i pritom poštuje sve saobraćajne znakove, ograničenja i smernice i još je ubede da je za nju baš dobro da ne leti.
Pitanje je, dakle, da li će nam slomiti krila ili ćemo zaboraviti da ih imamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.