Književnost

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Prinčevi, princeze i emotivne sponzoruše

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Prinčevi, princeze i emotivne sponzoruše
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Prinčevi, princeze i emotivne sponzoruše
Isidora Bjelica

Ako imaš krivu kičmu, ravna stopala ili krive zube, sve će uraditi da te isprave, ali ako imaš pogrešna ljubavna uverenja, niko se neće uzbuđivati oko toga, iako realno možeš da umreš od njih.

Jedno od takvih uverenja je da ako smo tužni, duboko u sebi nesrećni, treba da nađemo drugo biće koje će osvetliti, usrećiti, promeniti naš život nabolje. Dakle, ako nemamo ljubavi, treba da je nađemo i eto rešenja za naš život.

Na tome se, uostalom, zasnivaju mnoge bajke, od kojih smo mnoge od nas upale u romantična očekivanja koja su nam pre ili posle došla glave.

Stvar je, bar kad su kosmički zakoni u pitanju, prosta, ne može te niko usrećiti ako sreća i radost već nisu u tebi.

Sva ta očekivanja, sva ta nadanja, sve te projekcije u kome se naša nesreća i usamljenost tope pred licem našeg idealnog partnera uzrok su mnogih nesreća i tuga, razočarenja koje su se neretko završavala i nervnim slomovima, i slomovima braka, ali i života i zdravlja.

Odatle uostalom i naša emotivna nezasitost, naša maštanja o usrećenju, naše bajkovite projekcije kako princ na belom konju dolazi i spasava nas iz čamotinje naše duše. Ne materijalno, nego emotivno. Ali alegorija o princu koji nas spasava od nas samih tužnih i usamljenih jeste priča o emotivnoj sponzoruši, o najtužnijoj od svih kategorija sponzoruša. Jer ako nisi sama sebi princeza, već mentalna i emotivna pepeljuga, nema tog princa koji te može spasiti. Naprotiv, uvek ćemo biti emotivno gladne, nezasite, uvek će nam biti nedovoljno ljubavi, pažnje, romanse, jer našu životnu ljubavnu priču nismo zamišljale na taj način. I eto sloma života i nervnog sloma, eto nesrećnog braka, propale ljubavi, depresije, anksioznosti… Ono što nam ne kažu kad nas zatrpaju bajkama koje nas pretvaraju u emotivne sponzoruše jeste da ljubav, radost, sreću prvo moramo pronaći same u sebi, a onda je možemo deliti sa svima ostalima. I onda nećemo biti večno gladne ljubavi, večno žedne romanse, večno nezadovoljne količinom pažnje, romanse kojom smo ispunile svoj život… O da, bolnice su pune nas, bivših emotivnih sponzoruša koje smo u drugima tražile ono što nismo nalazile u sebi.

Jer osoba koja u sebi nosi ljubav, radost, bez obzira šta je zadesilo spolja, ona ne zavisi od ponašanja ni prinčeva ni žaba u njenom životu. Lepo je ako naiđe žaba koja je princ, ali biće joj lepo ako je naišla i na princa koji je žaba. Ukratko, nema više beketovskog iščekivanja da zamišljena idealna polovina naiđe i reši svu našu životnu čamotinju i nesreću.

Ljubav je u nama. Radost je u nama. Zadovoljni smo sami sobom i nikad nismo usamljeni i depresivni jer po merilima okoline još nije naišla ta naša idealna polovina koja će nas učiniti celom.

Ne, tek kad je čovek u duševnom i emotivnom smislu ceo onda može kao takav da ima uzbudljive, radosne, velike ljubavne priče sa drugima. U suprotnom, to će uvek biti optuživanje i samooptuživanje, traženje krivca i prošenje emocija. Da, to nam nisu rekli dok su nas bombardovali hiljadama priča o tome kako nesrećna devojka sreće princa i postaje emotivno ispunjena.

Kada si ispunjena ljubavlju, bez obzira na sve, ti si već emotivna princeza i iskreno možeš doživeti puno toga nežnog, uzbudljivog, strasnog, romantičnog i sa žabom koja je princ i sa princom koji je žaba. Svejedno je. Tvoje bogatstvo ljubavi niko ti ne može oduzeti, a ti možeš davati i primati a da to utiče na tvoj osećaj radosti, punoće i ostvarenosti. Da, to je prava istina o princezama, prinčevima i emotivnim sponzorušama i što reče divna princeza Jelisaveta, svaka žena ima pravo da bude princeza…

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije