BANJALUKA - Lana Bastašić je dobitnica nagrade Evropske unije za književnost za 2020. godinu za roman "Uhvati zeca", objavljenog u izdanju "Buybooka". Ovu spisateljicu, koja je dobar dio života provela u Banjaluci, lijepa vijest je zatekla u Zagrebu i, kako je navela na društvenim mrežama, popravila joj je kišno popodne.
Nagrada Evropske unije za književnost prepoznaje talentovane pisce u usponu širom Evrope, a uključuje 41 zemlju učesnicu programa "Kreativna Evropa - inicijative", koji ima za cilj da ojača kulturni i kreativni sektor na evropskom kontinentu.
Bastašićeva u kratkom razgovoru za "Nezavisne" kaže da joj mnogo znači ova nagrada, ne samo zato što je dugo radila na romanu i dala sve od sebe da to bude njen maksimum, već i zato što izrazito cijeni ljude koji su ove godine bili u žiriju za BiH.
"Tanja Stupar Trifunović i Faruk Šehić su mi među omiljenim regionalnim autorima. Ovo mi je i velika motivacija da nastavim dalje i da pratim svoj instinkt i pišem o onome o čemu imam želju i potrebu pisati, bez razmišljanja o tome šta je popularno i kako to rade drugi. Nadam se da će ovo biti i podsticaj drugim mladim autorima i autorkama da budu dosljedni, rade predano i daju sve od sebe", istakla je ona.
Svake godine Evropska unija za književnost bira jednog pobjednika iz trećine zemalja učesnica. Ovogodišnjim izdanjem nagrađeni su pisci iz 13 zemalja, pa je priznanje pored Bastašićeve pripalo i Shpetimu Selmaniju iz Kosova za knjigu "The Booklet of Love", Stefanu Boškoviću iz Crne Gore za knjigu "Ministar", Petru Andonovskom iz Sjeverne Makedonije za knjigu "Fear ob barbarians", te Maši Kolanović iz Hrvatske za djelo "Poštovani kukci i druge jezive priče".
Nagradu EU za književnost dobili su i Nathalie Skowronek, Stavros Christodolou, Asta Olivia Nordenhof, Mudlum, Matthias Nawrat, Francis Kirps, Maria Navarro Skaranger i Irene Sola.
Jasmina Vrbavac napisala je da je "Uhvati zeca" prvi roman u našoj književnosti o ženskom prijateljstvu u svojoj nimalo romantičnoj verziji.
"Bilo je očekivano da će se u 21. veku i kod nas pojaviti narativ o komplikovanom i u isto vreme opčinjavajućem odnosu dve osobe povezane suprotnostima od rođenja do konačnog buđenja. Ako je buđenje uopšte moguće u jednoj napaćenoj zemlji čuda, gde nikada nije do kraja jasno na kojoj strani ogledala se nalazimo", navela je Vrbavac.
Upravo ovaj roman bio je i u užem izboru za NIN-ovu nagradu, a Bastašićeva je tada u intervjuu za "Nezavisne" kazala da je pisanje posao koji se ne plaća, oduzima dosta vremena i zahtijeva da se osamite i uđete u svijet svoje knjige, a da medijska pažnja radi upravo suprotno.
"Mi smo društvo spektakla, a ja sam osoba kojoj najviše prija samoća. Kad sam završila 'Zeca', htjela sam odmah da se bacim u novi projekat, ali je to bilo nemoguće jer 'Zec' nije završio sa mnom. U tom smislu mi je bilo previše i poželjela sam da me moj roman ostavi na miru. Međutim, za knjigu je sve to bilo izuzetno pozitivno i bilo bi neiskreno tvrditi drugačije. Roman je došao do velikog broja čitalaca, koji u suprotnom nikada ne bi čuli za njega", istakla je ona tada.
Novčani dio nagrade iznosi 5.000 evra, a laureatima ova nagrada otvara široke mogućnosti prevođenja na strane jezike unutar Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.