Prepjev Milovana Danojlića
Kad budeš stara i seda, sanjiva, kraj kamina,
Uzmi tu knjigu, i polako je čitaj, draga,
Seti se kako si nekad bila nežna i blaga,
S očima koje gledaju iz dubokih tamnina;
Da, voleli su čari i dražest lepotice
Ko iskreno, ko lažno, i u velikom broju,
Al samo jedan je voleo skitničku dušu tvoju
I tugu što ti ponekad zamrači lice;
I šapni, tada, oborivši glavu ka vatri,
Reci, pomalo tužno, kako se ljubav rasplinu
Kako zaminu za visoku planinu
I lice svoje među sazvežđa sakri.