Sve nađem žene s mišlju da sam lud,
ali i to mi ponekad prija…
Zato ću večeras poći bilo kud
dalje od Ela i od Rozalija…
U neki grad gde se slavi blud
i gde su male lampe kao vime,
sa nadom da će možda odnekud
i noć da vrisne puno moje ime.
Jer ja sam pakla vedri sin.
Na pupku mi zvezdani ostaci.
Dotičem nebo ko i svi gorštaci.
A kad ožednim ja popijem Drim.
I smeju mi se ljigavi prostaci
misleći da se bavim bilo čim!
Slobodan Marković (1928 - 1990), alias Libero Markoni
"Jednom u gradu ko zna kom", izabrane pjesme str. 55.
"Gramatik", Beograd 2013.