Iako se stalno govori da je knjiga u krizi, mislim da se danas mnogo više čita nego u vreme kada sam ja bio mlad pisac.
Tada su knjige vrhunskih pisaca izlazile u tiražima maksimalno 2.000 primeraka i godinama su prodavane na velikom prostoru bivše Jugoslavije. Danas nije ništa čudno da knjige eminentnih srpskih prozaika budu prodate u oko 20.000 primeraka, kaže istaknuti srpski književnik Svetislav Basara.
Basara je dobitnik mnogih srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, između ostalih i prvi je laureat nagrade Fondacije "Borislav Pekić". Objavio je više od 20 književnih djela, a knjige ovog književnika prevedene su na engleski, francuski, njemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik.
NN: Vaš novi roman "Dugovečnost" objavljen je prije desetak dana u Beogradu. Možete li ukratko da kažete šta čitaoce očekuje?
BASARA: Roman govori o svemu i svačemu. Prečešljava se prošlost Srbije, ali to je samo jedan segment od mnogih tokova koji su isprepleteni u knjizi.
NN: Po čemu je "Dugovečnost" specifična u odnosu na sva ostala Vaša djela?
BASARA: "Dugovečnost" je nastala u čast moje tetke Jelene Milijević, koja je živela 98 godina. Osećao sam dužnost da mojoj tetki, koju sam veoma voleo i uz koju sam odrastao, na neki način podignem književni spomenik. Meni je ta intimna linija romana najbitnija, a sve ostalo je tu samo da je začini. Pišući roman shvatio sam šta se sve dogodilo za života moje tetke, koja je rođena 1912. i umrla 2010. godine. Toliko se toga izdešavalo i olupilo o njenu glavu, koja je sve to preživela s jednim sjajnim optimizmom i odsustvom gorčine. Shvatio sam da je sahranila mnoge države, mnoga državna uređenja, da je u toku svog dugog života preživjela mnogo šta, a da je uz sve to ostala jedna stabilna i jaka ličnost.
NN: Otvorili ste ovogodišnji međunarodni sajam knjige u Banjaluci. Koliko je uopšte inspirativan moto sajma koji glasi "Jedan dan, jedna knjiga - čitaj da bi živio"?
BASARA: Malo je teško svaki dan dobru knjigu pročitati, mada ja kraću knjigu pročitam za 24 sata. Besmisleno je da ja, koji živim od knjige i s knjigom, reklamiram knjigu, ali mogu reći da je knjiga veoma bitna u životu. Čovek je ono što čita.
Veoma je malo srpskih pisaca koji imaju "dlaku na jeziku", svi danas govore šta im padne na pamet, kaže Basara
NN: Poznati ste kao književnik koji nema "dlake na jeziku"?
BASARA: Mislim da vrlo malo srpskih pisaca ima "dlaku na jeziku". Svi danas govore šta im padne na pamet.
NN: Šta mislite uopšte o sajmovima knjiga?
BASARA: Ne podržavam to što je zabranjeno pušenje na sajmovima knjiga, kao jedan od bezuspješnih pokušaja da uđemo u Evropsku uniju, uvodeći ono što je najsporednije. Sajam knjige bez pušenja je čista propast!
NN: Poznato je da ste bili roker, ali i da ste se bavili diplomatijom. Kako ste pomirili u sebi jednog rokera, pisca i diplomatu?
BASARA: Sve je to bilo u raznim periodima. Znači, nisam odjednom bio i roker i diplomata i pisac, nego u mladosti jedno, u srednjim godinama drugo i na pragu starosti treće. Iako sam pisao od malih nogu, moram priznati da, dok nisam ušao duboko u tridesete godine, pisanje nisam ozbiljno shvatao. Mislio sam da je to jedna od prolaznih avantura, ali, eto, odužilo se.
NN: Dobitnik ste više srpskih i međunarodnih nagrada za književnost. Koliko su za Vas one značajne?
BASARA: Nagrade su stvar trenutka. Mala književna fešta. Posle toga se sve vraća u kolotečinu. Ja niti pišem da bih dobio nagradu, niti primajući neku nagradu osećam obavezu da se dokažem. Radim koliko umem i mogu. Ipak, nagrade su važne, jer da nije njih, mnogo bi se manje čitalo nego što se čita.
Druženje
Poznati književnik Svetislav Basara, koji je i otvorio Sajam knjige u Banjaluci, juče je u okviru istog upriličio druženje s ljubiteljima pisane riječi. Tom prilikom je istakao da je njegov novi roman "Dugovečnost" lična ispovijest o seriji grešaka koje su napravljene u Srbiji te da ga je posvetio svojoj tetki i pokojnom prijatelju slikaru Nenadu Žiliću.
Banjalučanka Kosara Grabljić, posjetilaca sajma, koja je prisustvovala druženju s piscem, kazala je da je veliki zaljubljenik u knjige, te da ne propušta nijedno izdanje ovog sajma.
"Mnogo čitam i imam dosta knjiga od Basare, kojeg jako cijenim kao književnika. Mislim da bi u današnjoj situaciji najbolji lijek i za mlade i za starije ljude bio da što više čitaju knjige", poručila je Grabljićeva.
Ova Banjalučanka kaže da je zadovoljna Sajmom knjiga u Banjaluci, te da će na njemu sigurno svako naći nešto za svoju dušu.