Ono što smo želeli da prikažemo putem spota za pesmu "Dalje od pakla" to je da u svakom čoveku "čuče" minus i plus, odnosno svetlost koju čovek nosi i mrak koji u sebi ima. U zavisnosti od datog trenutka on to pokazuje.
Želeli smo da pokažemo da sumnja, nevera, ljubomora, pre nego što se stvar proveri, može zaista da napravi čoveku haos od života. Mislim da smo na dobar i vrlo hrabar način uspeli to da prikažemo, kaže Đorđe David, pjevač benda "Death Saw", o novom horor spotu, punom krvi, nasilja i ubistava.
Međutim, David ističe da su sva ubistva san glavnog aktera spota te da ekranizacija pjesme ne poziva na nasilje.
"Ubistvo u kadi je deo sna, kao i svako drugo. Tu su i likovi bubnjara koji ubija u hotelskoj sobi, basiste koji je ubijen u garaži… To su scene iz sna lika koji se na kraju budi iz košmara i shvata šta je sanjao. Poigrali smo se sa horor pričom u nekoj lakšoj varijanti, jer je to trend u svetu poslednjih dve godine. Skupo nas je izašlo i samo maske su puno koštale. 'Bacili' smo se u tu varijantu, jer se 'power' balada ovog tipa, čini mi se, dugo nije pojavila kod nas i posvetili smo joj posebnu pažnju", ističe on.
Da li su uspjeli ili ne, kaže da će sud publike da pokaže te progovara o…
NN: Tekst za spomenutu pjesmu je pisao Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede Srbije. Kako je došlo do saradnje "politike i rokenrola"?
DAVID: Što bi rekao Radovan Treći: "Život piše romane". Mlađan i ja smo 46 godina živeli u istoj zgradi, istom ulazu, išli u isto obdanište osnovnu i srednju školu, roditelji su nam radili zajedno. Za Dinkića se jako malo stvari zna, sa te druge strane. On je završio nižu muzičku školu za klavir i i te kako ima smisla za kompoziciju. Kada smo radili tekstove na srpskom, pošto je prošli album urađen sa devet pesama na engleskom jeziku, prepevali smo njih četiri, a dve je napisao on. Od svih renomiranih tekstopisaca u Srbiji, koji pišu i za neke zvezde iz BiH, Hrvatske i Makedonije, Mlađanovi tekstovi su, po našoj proceni, bili najbolji. Da razbijem iluziju, on nam nije finansirao album, nego nam je na najprijateljskiji način dao dva teksta, ne tražeći nikakvu nadoknadu i apsolutno je naš veliki "navijač", jer smatra da smo u pogledu rokenrola jedinstveni u Srbiji.
NN: Kakvi su planovi benda "Death saw" u narednom periodu?
DAVID: Nekada u martu ulazimo u studio, gde počinjemo rad na novom albumu i praktično je prvi album bio najteži zadatak, jer se borimo za ime. Sada nastupamo pod jednom zastavom od 2010. godine, a baš u BiH smo imali "vatreno krštenje". Nastavljamo tim putem, da ljudi ne smatraju da smo "Đorđe David i njegov bend". Ja sam samo pevač benda i idemo na utvrđivanje gradiva, da podvučemo ime benda još jednom linijom, da ljudi zapamte ko smo, šta smo i kakvi smo i naravno ostajemo žestoki. Nećemo praviti kompromise, već ćemo pokušati ljudima da objasnimo da smo ozbiljni u svojim namerama i da probamo malo i da ih edukujemo.
NN: Ipak, ne možete pobjeći od činjenice da Vas najveći dio publike poznaje kao pjevača "Generacije 5". Da li ste u kontaktu sa njima?
DAVID: Mislim da su ti ljudi napravili strahovitu grešku prema čoveku koji je bio najmlađi član benda, tj. prema meni. Potpuno sam bio posvećen bendu, oni su bili na prvom mestu, pa onda sve ostalo u mom životu. Jeftino su se prodali, ja nemam nikakve odnose sa tim ljudima, naročito sa Krletom, koji se pokazao kao izuzetno loš na emociju koju je imao sa moje strane. Tu i tamo se sa Ilketom negde sretnem, sa basistom Tajgerom se čujem, ali oni na rokenrol mapi Balkana ne postoje u ozbiljnom obliku. "Death saw" radi puno, barem u Srbiji, što je otprilike varijanta koja se zove "pravda je zadovoljena". U našem repertoaru imamo i pesme "Generacije 5" koje zvuče mnogo potentnije otkad je Tomi gitarista i radi aranžmane za naše žive nastupe. Žao mi je što, kada je "Generacija 5" u pitanju, mogu samo da iskoristim repliku iz filma "Maratonci trče počasni krug": "Doveli ste firmu do ivice propasti". Međutim, nema onoga koji će da kaže: "Od sada ćete slušati mene ili vas neće biti, je li vam jasno?! J…m li vam sunce žarko, da vam j…m!" Jednostavno, otišao sam u ovu priču koja je krucijalna u mom životu i nikada nije kasno, ukoliko je čovek psihofizički sprema, da "uleti" u pravu stvar.
NN: Neke Vaše kolege smatraju da ste prilično nezgodne naravi?
DAVID: Mislim da nisam ništa nezgodnije naravi nego bilo ko drugi kome bi neko stao na žulj. Smatram da sam vrlo pristojan i uljudan čovek. Pre svega, mislim da sam džentlemen i jedan od retkih muškaraca koji može da se pohvali da nikada u životu nije udario žensku osobu, iako sam dobijao batine od žena često, nekada opravdano, više puta neopravdano zbog sumnje. Jednostavno, ne dozvoljavam da neko koga površno poznajem i ko mene površno poznaje, prelazi granicu dobrog ukusa. Ja sebi takav luksuz nikada ne dozvoljavam, prema tome, to što me neko gleda na TV i stekao je utisak da sam ja loš, ne daje mu za pravo da mi nešto kaže u lice zbog toga što je možda čitao nekakav intervju. Ovim poslom se baviti je užasno teška stvar. Ponosan sam da se krećem ulicama celog Balkana bez ličnog obezbeđenja, što je već dovoljan dokaz toga da li sam ja zgodan ili nezgodan.
NN: Nemate problema da kritikujete loše stanje na r'n'r sceni. Koliku krivicu, po Vašem mišljenju, snose menadžeri bendova i izvođača?
DAVID: Jedan prosečan menadžer na Balkanu čovek je koji se bavi i prodajom nameštaja, automobila, i kockar je, bavi se prodajom pića na veliko i malo, prodajom stoke… Znam menadžere koji se bave čak i prostitucijom, glume makroe, organizuju nastupe striptizeta, narodnjaka i nekakvih igračkih grupa i tako dalje. Nažalost, pravih rokenrol menadžera na Balkanu je jako malo, jer smatram da se ljudi nekako zdušno bore protiv rokenrola da ga što više stave na marginu, iz prostog razloga jer on ima svoj "prokleti" zadatak da kritkuje sve loše što postoji u okruženju. Međutim, Balkan ne bi bio Balkan kada ne bi opravdavao tu složenicu "bal" i "kan" – krv i med. To je mešavina koja se stalno dešava od Triglava do Đevđelije, ali koliko god se trudili da ugase rokenrol - neće moći! Kada kažem da su to menadžeri koji nas ne kapiraju ozbiljno, mislim na ljude koji razmišljaju jako kratko, kolika im je dužina nosa i negde, otprilike, do svog novčanika.
NN: Kao student druge godine glume, glumili ste u filmu "Tamna strana sunca" uz svjetski popularnog glumca Breda Pita. On je danas zvijezda holivudskog kalibra, ali niste mu ostalu "dužni"?
DAVID: To je bio prvi film mladog Breda Pita, koji se tada pojavio u Kotoru sa nekom američkom glumicom, njegovom tadašnjom devojkom. Nekim volšebnim putem, ona je drugu noć snimanja završila kod mene u sobi i ja sam bio ponosan na to što sam smuvao Amerikanku za dva dana. Međutim, džaba mi i to. Bred Pit je danas ono što jeste, svetska faca, ja sam ostao u ovim okvirima u kojima jesam. Ne kažem da nisam zadovoljan, ali možda bi se priča drugačije odvijala da mu nisam smuvao ribu. Ali sudbinu u velikoj meri obično ne određujemo još mi sami sebi. Naravno, ovo je jedna mala šala, opaska. Ipak, i danas kad se sretnem sa Božom Nikolićem, rediteljem filma, šalimo se na taj račun.
Ratna muzika
NN: Kako vidite odnos rokenrola i turbo folka?
DAVID: Turbo folk je nastao za vreme rata i ja to nazivam ratnom muzikom, tako da me uopšte ne čudi kada se neke zvezde iz Srbije sa tom premisom "turbo folk pevač" pojave u Hrvatskoj pa ljudi imaju potrebu da demoliraju lokal ili da im prete. Zašto to ne rade kada dođu "Partibrejkersi" i Bajaga ili bilo koji drugi rokenrol bend? Mnogo rok bendova svira i u Puli i u Rijeci, Zadru, Splitu i Osijeku, Zagrebu. Međutim, oni nemaju tu neku težinu kao što imaju "cajke". Kultura i muzika su devedesetih godina u velikoj meri devalvirale na celom području bivše SFRJ.