Bugarski turbo-folk pod imenom „čalga“ je dospio u centar pažnje poslije odluke da se novcem iz EU fondova nagrade najbolji producenti ovog muzičkog stila.
Subkulturnim fenomenom bugarskog turbo-folka bavio se čak i britanski BBC: "Čalga kombinuje moderne plesne ritmove sa Balkana sa ciganskom i muzikom Istoka. U pitanju je "kulturni fenomen" – veseo, zabavan ali i kontroverzan – koji se širi po Balkanu sa svojim lakim notama i silikonima na sve strane."
Od svog začetka, početkom devedesetih, čalga je, kao i turbo-folk, slavila lako zarađen novac, sive poslove, agresivne muškarce i promiskuitetne žene. Iako je žanr evoluirao i mijenjao se kroz vrijeme, njegove eksplicitni tekstovi i spotovi nastavili su da idealizuju vještačku ženstvenost i potčinjavanje.
Pa kada se pročulo da će evropski fondovi subvencionisati Pajnerov medija plan za proširenje, to je skandalizovalo i podijelilo cijelu zemlju. Kao vodeći producent i distributer čalge, vlasnik tri muzička kanala na kablovskoj televiziji Pajner, odnosno Mitko Dimitrov, je među najuspješnijim bugarskim biznismenima.
Njegova folk imperija uključuje ne samo pun arsenal superzvezda već i lanac noćnih klubova širom Bugarske. „Ova muzika je lako dopadljiva i melodična“ kaže Pajnerov portparol Ljubomir Kostadinov i dodaje: „To je kultura za mase“.
Međutim kritičari su se pitali zašto je Pajner, koji drži 80-90% bugarskog muzičkog tržišta, nagrađen subvencijom za mala i srednja biznis preduzeća. Kostadinov naglašava da su iz EU fondova dobili novac potreban za tehnološkom usavršavanju njihovog TV ogranka Planeta HD.
Od 1.6 miliona evra namijenjenih za projekat, 60% je došlo iz fondova Evropske unije.
Prateći dešavanja i reakcije u Bugarskoj, Evropska komisija je tražila da se sprovede istraga da li je odluka za subvencionisanje urađena po pravilima.
Ali i prije nego što su vlasti objavile svoje zaključke, Pajner se povukao iz programa tvrdeći da ne može da čeka da se završe sve procedure pa će zbog toga kupiti svu neophodnu opremu sam.
Jordan Matev, urednik Forbsa u Bugarskoj, vjeruje da je Pajnerova kompanija odlučila da se povuče zbog pritiska javnosti: „Svidjelo se to nama ili ne, čalga je legitiman biznis“ misli on i dodaje: “Pajner bi opet dobio novac ali je odlučio da ga manje mrze, za cijenu od milion evra.“
Ovaj slučaj podijelio je bugarsku naciju na dva dijela. Direktor pozorišta Tedi Moskov pozvao je na pobunu protiv konstantne popularizacije čalge, koja za mnoge simbolizuje sve što je loše, sramno i pogrešno za post socijalističku bugarsku realnost.
Pad komunizma je donio haotičnu tranziciju za sistem, koji je nekada apsolutno kontrolisan a sada doveden do kolapsa ekonomske, političke, socijalne i moralne strukture. Nekada je folk-muzika i stil koji je donosila povezivan sa slojem koji se obogatio kroz mafijaške poslove ali je u nekom trenutku preletio u mejnstrim.
Mladima je privlačno zato što prikazuje glamurozni i luksuzni stil života koji je van dometa većine ljudi u nestabilnoj postkomunističkoj ekonomiji.
Čak i ljudi koji ne slušaju ovu vrstu muzike, kao Elena Ivanova (25) uživaju da piju i plešu uz čalgu u noćnim klubovima sa prijateljima:“Odlazim na takva mjesta zato što nema gdje drugo da se izađe. Nije mi odbojno ali ne mogu da kažem da volim ovu vrstu muzike. Ipak znam djevojke koje se porede sa pjevačicama i žele da budu kao one.
Etnomuzikolog, Dimov misli da je čalga velika opasnost za buduće generacije: “Ako ste rođeni poslije 1990. godine, vaš život je nafilovan sa „čalga bajkama“ koje možete pomiješati sa realnošću.“