U koncertnoj dvorani Banskog dvora večeras u 20 časova počinje koncert "Susreti u muzici", a riječ je o saradnji lokalnih umjetnika, pijanistkinje Snježane Popović Vuleta i violiniste Ivana Otaševića sa pijanistom Đerđom Nemetom i violinistom Palom Žiga iz Subotice.
Otašević je violinista sa bogatom karijerom i brojnim nastupima u zemlji i inostranstvu. Bio je angažovan kao direktor i umjetnički rukovodilac Banjalučke filharmonije, član je mnogobrojnih muzičkih udruženja, a od 2012. godine radi kao profesor violine i rukovodilac Katedre za gudačke instrumente na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci. O radu na Akademiji, profesorskim izazovima, te večerašnjem koncertu govorio je za "Nezavisne".
NN: Očekuje nas koncert "Susreti u muzici" u Kulturnom centru Banski dvor. Kakav repertoar pripremate?
OTAŠEVIĆ: Velika je čast i zadovoljstvo za koleginicu Snježanu Popović Vuleta, koja će nastupiti zajedno sa mnom, i za mene da dočekamo goste iz Subotice. To su Pal Žig i Đerđ Nemet, dva umetnika ondašnje scene koji su nas početkom ove godine ugostili u Subotici. Ovo je u stvari jedna repriza, doduše sa malo drugačijim programom koncerta, koju smo mi nekako inspirisani tim susretima, tim povezivanjem sredina odlučili prosto da zajednički realizujemo. Publika u Subotici je jako lepo primila taj koncert i mi smo rešili da takav isti događaj predstavimo Banjalučanima. Što se programa tiče, imaćemo priliku da izvedemo zaista poznata dela čuvenih kompozitora umetničke muzike. Publika će slušati čuvenu Sonatu br. 3 Edvarda Griga u c-molu i Sonatu Đuzepea Tartinija "Napuštena Didona", a kolega Pal će izvesti jedan program sastavljen od mađarskih autora, sa nekim savremenim kompozicijama. Kuriozitet je da će prvi put kompozicija subotičkog kompozitora Ernea Lanjija imati priliku da se čuje u Banskom dvoru. Kolega Pal i kolega Nemet je izvode povodom 100 godina od smrti ovog kompozitora, tako da ćemo imati priliku da u Banjaluci čujemo te zvuke.
NN: Nastupi u Banskom dvoru Vam nisu strani, kakva su očekivanja ovaj put, budući da smo imali kratko zatišje tokom ljeta?
OTAŠEVIĆ: Ova godina je poprilično aktivna, bar što se tiče koncerata. Imao sam priliku da nastupim u Subotici, pa zatim i u Austriji, u Mostaru i, evo, ovo je prilika da na početku koncertne sezone otvorim nastupe u Banskom dvoru, a imaću priliku da nastupam još u toku godine. Posle ovog koncerta u Banjaluci koleginicu Snježanu Popović Vuletu i mene očekuje jedan koncert u Severnoj Makedoniji, gde ćemo se predstaviti tamošnjoj publici, zatim ćemo imati u novembru nastup u Beogradu u Istorijskom muzeju sa istim programom. U oktobru ćemo nastupiti na festivalu u Hrvatskoj, kao kamerni trio Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, koji čine koleginica Snježana Popović Vuleta, koleginica Sonja Čule i ja, sve troje profesori na Akademiji umjetnosti, tako da na neki način, u koncertnom smislu, zaista ne manjka nastupa i unapred se radujem, ne samo ja, nego svi mi kada je sezona ispunjena i kad imamo dosta prilika da komuniciramo i da se susretnemo sa publikom.
NN: Sa pijanistkinjom Snježanom Popović Vuleta često nastupate, kako ste se kao dvojac prilagodili novim saradnicima?
OTAŠEVIĆ: Mi smo imali priliku da za vreme pandemije virusa korona, 2019. i 2020. godine nastupimo na 10 koncerata širom Bosne i Hercegovine, kasnije smo nastupali i međunarodno, ali još tada je počela naša saradnja i zaista smo se odlično uklopili. Na Akademiji umjetnosti se svi trudimo da, pored predavanja u učionicama i kabinetima, studentima i u praksi pokažemo da je u stvari jedini i prvi cilj našeg bavljenja poslom koncertni nastup. Zajednička nam je želja za pokazivanjem studentima u praksi onoga šta ih učimo inače u učionici i taj lični senzibilitet je dosta sličan, jako lako smo se uklopili, imamo zajedničke ideje i nameravamo da održimo, ja se nadam, još puno koncerata.
NN: Radite na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci kao profesor i šef katedre. Kakvo je Vaše iskustvo, koliko su, uslovno rečeno, nove generacije studenata talentovane i motivisane za rad?
OTAŠEVIĆ: Što se tiče muzike, a bogami i nekih drugih segmentima obrazovanja i školovanja, koliko su dobre i korisne nove tehnologije i njihovo korišćenje, mislim prvenstveno na internet, ima i mnogo sadržaja koji ometaju našu decu i smetaju našoj deci da se posvete zaista nekoj stvari. Oni zaista imaju puno na raspolaganju i trebaju tu neke malo čvršće smernice koje sadržaje bi trebalo da usvajaju, konzumiraju i na koji način. Mislim da je i naša odgovornost kao pedagoga, kao roditelja i kao čitavog društva da damo određene smernice mladima i da ih na neki način trasiramo i uputimo u nekim željenim i dobrim pravcima. Tako i u umetnosti i naši studenti imaju mnogo, mnogo više na raspolaganju, da čuju, da se upoznaju s nekim umetnicima, da nauče nešto sa interneta, ali isto tako imaju nekih stvari koje su dosta štetne po njih, bar u ovom nekom periodu školovanja i sazrevanja. Ovaj region je jako plodan za umetnike, tu ima jako talentovane dece i jako sam zadovoljan studentima i kvalitetom nastave na Akademiji.
NN: Kakve se mogućnosti nude svršenim studentima Akademije na muzičkom odsjeku, koliko je osnivanje Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske promijenilo stanje?
OTAŠEVIĆ: Mislim da je to jedna od istorijskih stvari koje su se desile na ovim prostorima. Prvi najbliži orkestar koji zapošljava umetnike je bio u Sarajevu, tako da su naši umetnici do 2021. godine, kada je orkestar počeo sa radom, imali opciju da promene ili zemlju ili grad da se zaposle, jer prosto ovde nije bilo radnog mesta. Studenti moraju videti svoje radno mesto. Sad taj orkestar postoji i ja zaista mislim da je to jedna ogromna stvar za svakog mladog muzičara u Banjaluci, u čitavoj Republici Srpskoj, da prosto ima izbor da se negde zaposli i da počne da se bavi poslom za koji se školovao. Zaista pozdravljam i želim svaki uspeh u budućnosti.
Značaj regionalne saradnje
NN: Koliko je našim umjetnicima dostupna saradnja sa kolegama iz regiona i koliko je značajna ta saradnja?
OTAŠEVIĆ: Mislim da je izuzetno značajna, ne možemo se zatvoriti u četiri zida i moramo pratiti i međunarodne i regionalne muzičke tokove, budući da je svet mnogo manji u odnosu na samo pre 10 godina, sve je nekako bliže, sve je jednostavnije. Mislim da je povezivanje nas umetnika jedno sredstvo da svi lično i ukupno budemo bolji, savremeniji, u smislu izvođenja, u smislu osluškivanja nekih novih pravaca, novih ideja, tako da mislim da je regionalna saradnja jako, jako značajna.