Solo pevanje zahteva potpunu posvećenost, to je sasvim druga vrsta pevanja, van svih vrsta. Čak bih je jedinu nazvala umetničkom vrstom. Možda malo pretenciozno zvuči, ali to govorim svesno, jer znam koliko je potrebno odricanja i talenta, posebno jer živimo u ovakvom vremenu, koje ne ide u prilog onome čime se bavim. Ali, nekako, ta ljubav prevladava, kaže Miljana Brezičanin, operska pjevačica, u razgovoru za "Nezavisne".
Ističe da za nju, još odmalena, nikada nije bilo upitno čime će se baviti u životu.
"Za solo pevanje neko stvarno mora da se rodi. Ja sam to prvi put videla i čula na televiziji kada sam bila jako mala, imala sam svega tri godine. Od tada sam se zaljubila u solo pevanje, a prvu ariju sam sama naučila sa sedam godina", priča Brezičaninova i dodaje da često sluša intervjue u kojima pjevači otkrivaju šta bi radili da se nisu bavili solo pjevanjem.
Priznaje da je i sama razmišljala o tome, ali se uvijek ispostavljalo da, zapravo, nema "plan B".
"To sam što jesam i nema izmena. Iako sam imala prilike da se bavim i pop muzikom, to me nikada nije privlačilo", iskrena je ova mlada operska diva.
Nižu muzičku školu upisala je sa 13 godina, nakon toga i srednju muzičku, ali je paralelno išla i u gimnaziju.
"Jednostavno sam smatrala da mi je neophodno i nešto šire obrazovanje, a ne isključivo muzičko. Tada mi se ukazala prilika da studiram u Banjaluci. Nama je najbitniji mentor pa sam ja izabrala Snežanu Savičić-Sekulić, koja je radila ovde", priča Brezičaninova.
Ispostavilo se da je to bilo sasvim dovoljno da zavoli ovaj grad, koji joj je dao šansu da se dokaže, što je ona iskoristila.
"Obično su solo pevačima planovi vezani za inostranu karijeru, ali je meni Banjaluka jako interesantna. Mislim da pruža prilike i šanse kakve drugi gradovi ne mogu dati, barem kada je moja profesija u pitanju. Kao student, često sam imala priliku da nastupam sa orkestrom što nije uobičajen slučaj. Mi se svi školujemo da budemo solisti, ali retko ko uspe u tome. Ja sam taj cilj ovde ostvarila, uključujući i, recimo, ulogu u predstavi 'Mala sirena', koja je kasnije došla", priča ona.
Za predstavu "Mala sirena", koja je odigrana više od 30 puta, kaže da ju je dovela u jednu novu sferu.
"Pretpostavljam da svi znaju da opera obuhvata, kako scenski pokret i pevanje, tako i glumu, a ja nisam imala priliku da glumim na sceni. 'Mala sirena' mi je bila ogromno iskustvo i toliko sam uživala u svemu tome. Presrećna sam i prezadovoljna što sam dobila šansu da to radim, jer mi i to otvara neke nove mogućnosti", ističe zadovoljno.
Kao problem navodi činjenicu da Banjaluka nema operu. Kaže da postoje neke priče o njenom osnivanju, ali dok se finansije ne poklope sa željama do toga neće doći.
"Sve to stvara otežavajuće okolnosti za mlade umetnike. Ali, sa druge strane, mislim da ima publike. Ja sam optimista", ističe ona.
Naglašava da je kod solo pjevanja talenat na prvom mjestu i da bez njega nema ništa, ali da je rad taj koji je najbitniji. Takođe, tu su i određena odricanja i pravila kojih se pjevači moraju držati.
"Solo pevanje je nešto potpuno drugačije od onog što se svakodnevno može čuti na radiju i televiziji. Zahteva i jednu posebnu tehniku glasa i samim tim određena odricanja pa se pazi šta se jede i pije. Pored tog posebnog režima ishrane, tačno se zna koliko nam je sna potrebno, a važnu ulogu igra i kondicija. Znam da svi zamišljaju operske pevačice kao malo korpulentnije osobe, ali to nije tačno", pojašnjava Brezičaninova.
Kaže da se, pošto izvode djela koja su napisana prije stotinu i više godina, reditelji najviše pitaju pa tako za lik koji traže moraju da se uklope boja glasa, ali i fizički izgled. Zbog toga, ishrana igra jednu od ključnih uloga.
"To su faktori koji su danas odlučujući, a koje jedna urbana diva treba da poseduje. Ona priča da solo pevači piju jaja, to takođe nije istina, ali je u svakom slučaju zdravo, kao i povrće i voće. Ali, ne i citrusno, recimo, koje je izričito zabranjeno", otkriva ona.
Iako sve ovo zvuči prilično rigorozno, pjevačica kaže da pravila nisu toliko striktna koliko se na prvi pogled čine.
"Ali preporučen je odlazak u krevet pre ponoći, takođe ne bi trebalo da boravimo u zadimljenim prostorijama. Zatim, pre nastupa ne bi trebalo da konzumiramo vino, jer sadrži tanin, koji sužava glasnice. Treba izbegavati čokoladu i kikiriki i uopšte sve supstance koje mogu da utiču na elastičnost glasnica", odala je male tajne zanata.
Najviše voli da sluša operu, ali smatra da svaka muzika posjeduje određeni kvalitet. Kaže da sve češće sreće razne ljude koji slušaju različite vrste muzike i smatra da ne treba stvarati predrasude o ljudima na osnovu muzike koje slušaju.
"Isto tako, mislim da ima puno kiča, a ovo što se danas naziva narodnom muzikom zapravo nije narodna muzika. Tekstovi su neprimereni i uglavnom bez smisla i sve je izgubilo poentu. Ljudi treba da izađu iz tih okvira, čuju nešto drugo i dozvole sami sebi da procene šta je dobra muzika. Ovako svi slušaju ono što im je nametnuto, a to nikako nije dobro", ističe ova talentovana djevojka.
Za one kolege koji izaberu da se bave estradom, kaže da to nije samo stvar ličnog izbora, već i životnih situacija.
"Sigurna sam da su u pitanju okolnosti. Svako od nas, ako je već izabrao taj put, koji je zaista trnovit, neće se olako opredeliti za nešto takvo. Ja sam imala sreće, puno sam nastupala sa orkestrom, sarađivala sa raznim dirigentima, išla na takmičenja i upoznavala ljude iz svoje branše. Složile su mi kockice da mogu da se bavim onim što najviše volim", zaključila je Brezičaninova.
Biografija
Miljana Brezičanin, sopran, rođena je 1988. godine u Vršcu, gdje stiče osnovno muzičko obrazovanje na Odsjeku solo pjevanje Muzičke škole "Josif Marinković", u klasi prof. Sofije Gligorić. Školovanje nastavlja u Srednjoj muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemunu u istoj klasi. Paralelno je završila Zemunsku gimnaziju, prirodno-matematički smjer.
Upisuje solo pjevanje 2008. godine na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, u klasi prof. Snežane Savičić-Sekulić. Diplomirala je 2012. godine u klasi prof. Dunje Simić, u čijoj klasi nastavlja master studije solo pjevanja.
Tokom svog školovanja dobila je brojne značajne nagrade.
Nije kompetentna za druge vrste muzike
Posljednjih godinu dana, pored solo pevanja, Miljana Brezičanin vodi i muzičku igraonicu, gdje radi sa djecom od tri do osam godina.
"Imam i školu za studente, za one koje zanima solo pevanje. Zaista ne želim da radim sa nekim ko se bavi nekom drugom vrstom muzike, jer mislim da nisam dovoljno kompetentna i da to nije moj fah", naglašava ona i dodaje da ima učenike iz cijele RS, ali i iz Srbije, te navodi da to ljudima može zvuči strano, ali tvrdi da se radi o vrlo konkurentoj stvari, jer ima jako mnogo solo pjevača.
