Koristeći kontrolere za video igrice, Android telefone i namjenski napravljena krila s elektromotornim mehanizmom za pomoć pri mahanju, holandski inženjer Jarno Smejts (31), uspio je da leti kao ptica.
Inspirisan letom albatrosa on je u nedjelju 18. marta u jednom parku u Hagu uspio da poleti mašući krilima i preleti 100 metara nalazeći se u vazduhu jedan minut.
Kaže da je uvijek sanjao o tome i da mu se san najzad ispunio poslije osam mjeseci teškog rada, istraživanja i testiranja koje je proveo na ovom projektu započetom u avgustu prošle godine.
Za letenje je počeo da se zanima još u djetinjstvu kad je na tavanu naišao na stare dedine crteže futurističkog letećeg bicikla, koji je djed godinama projektovao, ali nikad nije ni počeo da ga pravi. Dok je studirao na Univerzitetu Koventri u Engleskoj, shvatio je da dedin dizajn nikako ne bi mogao da leti, pa je odlučio da izmisli sopstvenu letjeću spravu. Poslije desetak godina učenja, istraživanja i dizajniranja upustio se u pomenuti projekat nazvan Ptičja krila za ljude.
Njegov dizajn leteće mašine je potpuno drugačiji od dedinog i više je nalik konceptu krila kakav je prikazan na crtežima Leonarda da Vinčija. Zamislio je da krila pričvrsti za svoje ruke i iskoristi istu mehaniku kakva se koristi u robotizovanoj protetici, kako bi njegovim mišićima dala dodatnu snagu tako da mogu da nose težinu njegovog tijela i krila tokom leta. Zajedno sa profesorom Bertom Otenom, stručnjakom za neuromehaniku, taj dizajn je pretvorio u stvarnost. Par naročito konstruisanih platnenih krila opremio je laganim motorima i odgovarajućom elektronikom i uspio je da leti kao ptica.
Materijal za izradu krila je veoma čvrst i lagan. Tkanina koja se inače koristi za izradu ultralakih letjelica, teška je svega jedan kilogram i izuzetno je nježna, tako da su šavovi morali da se prave veoma pažljivo. Za uzgon je koristio i jedan komad tkanine ušiven između nogu, kao neku vrstu repnog krila. Metalni nosači su od alumijuma a unutrašnja struktura krila od ugljeničkih vlakana i balze.
Prema njegovim proračunima za ispomoć u mahanju bila su mu potrebna dva električna motora od po dva kilovata, kako bi mogao da nosi svojih osamdesetak kilograma i ruksak s krilima i elektromehanikom težak oko 18 kilograma. Njegove ruke mogle su da obezbijede tek 5% potrebne snage, ostalo su davala ta dva motora. Rukama je zapravo upravljao ljetom i mahanjem krila.
Elektroniku za haptičko upravljanje motorima napravio je služeći se akcelerometrima iz daljinskog upravljača Nintendove konzole Wii i Android telefona HTC Wildfire S i mikrokontrolerom Arduino, dok su elektromotorima marke Ternidži (Turnigy) dodati reduktori s naročitim mehanizmom za pretvaranje njihovog rotacionog kretanja u zamahe nalik kretanju krila (gore-dole i kružno).
Projekat je od samog početka dokumentovan video snimcima i opisima postavljenim na internet.
Poslije leta Jarno je rekao da je imao jak osjećaj slobode i istinski osjećaj letenja, kao i da je to bio najljepši osjećaj koji je doživio u životu. Mi bismo dodali i da je dao novi smisao izrazu leteći Holanđanin.