Nikad se neće saznati da li je nezadovoljstvo Brankom oca Ljubišu navelo na najmonstruozniji zločin u Srbiji.
Rođaci, komšije kažu da je Ljubišu, koji je htio unučiće, boljelo što mu se sin, do 42 godine, nije oženio.
- Zabavljao se davno s jednom devojkom iz Pružatovca, sela pored Velike Ivanče. Dugo su bili zajedno, onda se otkrilo da su neki dalji rod, četvrto-peto koleno. Ljubiši je to smetalo, nije dao Branku da se oženi tom devojkom i oni su raskinuli. Branko je to teško podneo, od tada više nije hteo ni da čuje za ženidbu - pričaju Brankove komšije.
Branko se ljutio kad mu neko spomene ženidbu. Jednom je ustao od stola komšija kad su ga pitali kad će se ženiti. Samo je ustao bez riječi i izašao napolje. Kao da je digao ruke od porodičnog života, od žene, djece. Branko nije imao bliskih prijatelja, ni s kim se posebno nije družio, ali je za sve u kraju bio tu da pomogne u pola noći. Kažu i da su Aleksandar Stekić i Goran Despotović često pokušavali da ga izvedu iz kuće, u kafanu, u provod.
- Prođu dečaci, zovu ga na bazen, a Branko kaže: „Mora njiva da se radi.“ Takav je bio, pravi poljoprivrednik - sjećaju se mještani.