BEOGRAD - Evropska unija priprema posebne mape puta za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju, kojima bi te zemlje dobile jasnije rokove i uslove za napredak prema članstvu.
Evropske integracije
- Srbija otvorila 22 pregovaračka poglavlja
- Klaster 3 još čeka otvaranje
- EU priprema mape puta za četiri zemlje
- Reforme ostaju ključne za nastavak pregovora
- Izbori bi mogli biti važan test
Takav pristup mogao bi dodatno da promijeni dinamiku procesa proširenja, dok Srbija već godinama čeka na otvaranje Klastera 3.
Aleksandra Joksimović, predsjednica Centra za spoljnu politiku, ocjenjuje da je sama činjenica da EU nastavlja da razmatra načine za ubrzanje procesa proširenja važna, imajući u vidu cilj aktuelne Evropske komisije da tokom svog mandata ostvari napredak u tom procesu.
Možda vas još zanima:
EU priprema novu bezbjednosnu strategiju: Zapadni Balkan ključ za evropsku bezbjednost
"Dobra vest je da EU, odnosno Brisel, istrajava u svojoj nameri da ispuni strateški cilj da se proširi tokom mandata aktuelne komisije. Naravno, ovo je vrlo zahtevan cilj koji podrazumeva i određene reformske promene samog modaliteta procesa integracija", rekla je Joksimovićeva.
Prema njenim riječima, mape puta za četiri zemlje koje su, prema procjeni Brisela, odmakle u pregovorima, trebalo bi da definišu rokove za završetak pojedinih klastera i poglavlja i tako daju okvir za njihov dalji put ka članstvu.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje načina odlučivanja unutar EU.
"Postoji mnogo znakova pitanja vezanih za način odlučivanja. Do sada je to bilo jednoglasno. Sada Evropska komisija predlaže da se, u okviru briselskog ugovora, primeni pasarela klauzula koja bi omogućila da se glasa konsenzusom dve trećine stanovništva Evropske unije, odnosno 15 zemalja", objasnila je Joksimovićeva.
Ona, međutim, ukazuje da bi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i dalje bilo povezano sa jednoglasnim odlučivanjem, što bi moglo da ograniči efekat predložene promjene.
Šta plan EU znači za Srbiju?
Prema ocjeni Joksimovićeve, novi pristup EU mogao bi da znači da će se pažnja Brisela u narednom periodu prvenstveno usmjeriti na zemlje koje su obuhvaćene mapama puta, dok bi ostale kandidatkinje mogle da ostanu po strani.
"Ovo znači odlaganje na nedefinisani rok za sve one koji se na ovoj listi u ovom trenutku nalaze, pa i za Srbiju", rekla je Joksimovićeva.
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Evropska komisija je u svojim dokumentima zadržala ocjenu da je Srbija ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
Joksimovićeva smatra da je upravo taj klaster postao simbol zastoja u evropskim integracijama Srbije.
"Srbija je blokirana na ovom putu već pet godina, dakle Klaster 3 je postao nepremostiva prepreka u simboličkom smislu", kazala je ona.
Dodaje da razlog za neotvaranje klastera, prema njenom tumačenju, nije samo tehničke prirode, već da se u procesu sve više otvaraju politička pitanja.
Evropska komisija je i ranije naglašavala da tempo pristupnih pregovora sa Srbijom zavisi od reformi u oblasti vladavine prava, ali i od napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Izbori kao važan test
Joksimovićeva smatra da će naredni period biti posebno značajan zbog izbornog procesa u Srbiji.
"U periodu koji je pred nama Evropska unija će se u potpunosti fokusirati na implementaciju onih klauzula koje se odnose na demokratski potencijal jednog društva u izbornom ciklusu", rekla je ona.
Kako je navela, Brisel će posebno pratiti preporuke ODIHR-a, stanje u medijskoj sferi i funkcionisanje Regulatornog tijela za elektronske medije tokom predizborne kampanje.
Evropska komisija je u svojim najnovijim dokumentima takođe navela da Srbija treba da nastavi rad na izbornom okviru, sprovođenju preporuka ODIHR-a, medijskim reformama i jačanju vladavine prava.
Na pitanje šta Srbija može da uradi do parlamentarnih izbora 25. oktobra, Joksimovićeva ocjenjuje da je rok kratak za veliki iskorak, ali da bi sam izborni proces mogao biti ključan za dalji tok pregovora.
"Za Srbiju je u ovom trenutku važno da pokaže da je u mogućnosti da primeni demokratske principe u izbornom procesu, jer će to biti ključno za dalji nastavak pregovora", rekla je Joksimovićeva.
Zašto fon der Lajenova preskače Srbiju?
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen od 30. septembra do 2. oktobra boravi u posjeti zemljama zapadnog Balkana.
Prema najavi Komisije, posjetiće Albaniju, Prištinu, Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju, dok će Srbiju i Bosnu i Hercegovinu obići naknadno zbog predstojećih izbora.
Joksimovićeva ocjenjuje da je riječ o redovnoj regionalnoj posjeti čiji je cilj da podstakne zemlje kandidate da ubrzaju reforme i približavanje evropskim standardima.
Ističe da je u novom rasporedu zemalja kandidata došlo do promjena, posebno kada je riječ o Albaniji.
"Do pre nekoliko dana mi se gotovo činilo da je Crna Gora bila jedina koja je slovila za kandidata koji će uspeti da dostigne sve potrebno u ovom kratkom periodu. Međutim, Albanija se sada ponovo vratila, vidimo da se i ona nalazi na mapi puta", rekla je Joksimovićeva.
Prema njenim riječima, EU ocjenjuje da Moldavija ulaže velike napore u procesu integracija, dok je Ukrajina specifičan slučaj zbog rata i snažne podrške koju dobija od Unije.
"EU će pokušati da pronađe model koji će zadovoljiti i ukrajinske nade za punopravnim članstvom, odnosno napraviće nekakve kompromise koji će voditi kroz ovu mapu puta, ali nisam sigurna da je moguće da ostvare u kratkom roku i punopravno članstvo", kaže Joksimovićeva.
Veliko pitanje podrška članica
Joksimovićeva smatra da će jedan od ključnih izazova biti obezbjeđivanje podrške država članica za promjene načina odlučivanja.
"Veliko pitanje je šta će se od ovog plana zaključiti kao zajednička platforma na nivou država članica", rekla je Joksimovićeva.
Kako je navela, pitanje promjena načina glasanja prevazilazi samu temu proširenja i zadire u oblasti bezbjednosti, sankcija i drugih važnih politika EU.
Zbog toga, smatra ona, treba očekivati ozbiljnu debatu među članicama.
"Treba uvek razmišljati o zemljama koje su najglasnije i najsnažnije, kao što su Francuska i Nemačka, koje u ovom trenutku imaju i svoje unutrašnje političke turbulencije", navela je Joksimovićeva.
Za Srbiju to znači da će, pored dinamike proširenja, od posebnog značaja ostati sprovođenje reformi u oblastima demokratije, vladavine prava, medija i izbornog sistema, prenosi Euronews.
Evropska komisija je u najnovijim ocjenama navela da su reforme u Srbiji usporene i da su potrebni dalji koraci u oblasti vladavine prava, slobode izražavanja, izbornog okvira i funkcionisanja institucija.
