U Bosni i Hercegovini je trenutno teška situacija, ali je rješiva uz dobru volju svih strana, rekao je u intervjuu za "Nezavisne novine" Rik Holcapl, šef Misije OEBS-a u BiH.
"Pozitivno je što će većina glavnih partija učestvovati na izborima. To može pomoći da se političke tenzije smire", rekao je on.
NN: Volio bih da našim čitaocima objasnimo čime se zapravo bavi OEBS ovdje u BiH, ili, ako želite, šire u Evropi. Koja je Vaša uloga i možete li nam reći nešto više o Vašem radu ovdje?
HOLCAPL: U suštini, to je, vjerujem, najšira bezbjednosna multilateralna organizacija u Evropi, sa 57 država učesnica - od SAD i Kanade u Sjevernoj Americi pa sve do Rusije i centralnoazijskih republika. Nastala je iz Završnog akta iz Helsinkija 1975. godine, u vrijeme Hladnog rata. U njemu su utvrđeni osnovni principi i obaveze u pogledu upravljanja, transparentnosti i mjera za izgradnju povjerenja u bezbjednosnoj sferi. Na tim osnovama je organizacija dalje rasla. Poslije završetka Hladnog rata, njen karakter se donekle promijenio. Devedesetih godina, kada je Konferencija o bezbjednosti i saradnji u Evropi prerasla u Organizaciju, počela je da upućuje svoje misije za očuvanje i izgradnju mira u različite zemlje, uključujući i države jugoistočne Evrope nastale poslije raspada Jugoslavije. Misija kojom ja danas rukovodim u Bosni i Hercegovini i koja postoji već 30 godina, zapravo je proizašla iz Dejtonskog mirovnog sporazuma.
NN: Da, imali ste veliku ulogu tada, naročito u vezi sa izborima i kontrolom naoružanja...
HOLCAPL: Tako je. Po Dejtonskom sporazumu misija OEBS-a je tada imala mnogo širi mandat i brojnije osoblje, jer je bila zadužena, između ostalog, za organizovanje prvih nekoliko krugova izbora u BiH. Cilj je bio da OEBS organizuje prve izbore, ali i da izgradi domaće institucije koje će ih kasnije samostalno sprovoditi. Tako je nastala i Centralna izborna komisija, s kojom i danas sarađujemo u savjetodavnoj i tehničkoj ulozi. Osim toga, OEBS je imao i ima važnu ulogu u sprovođenju regionalne kontrole naoružanja i mjera povjerenja - kroz razmjenu informacija među vojskama BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, i kroz deklarisanje određenih kategorija naoružanja. Ali naš rad je mnogo širi. Polazeći od načela Dejtonskog sporazuma i od obaveza proisteklih iz Helsinškog akta, bavimo se promocijom osnovnih ljudskih prava - slobode govora, medija, okupljanja, kao i izgradnjom povjerenja i pomirenja među zajednicama. Radimo i na unapređenju dobrog upravljanja i vladavine prava na svim nivoima vlasti. Djelujemo na državnom, entitetskom, nivou distrikta, kantonalnom i opštinskom nivou. Zato imamo mrežu terenskih kancelarija - ukupno deset - od Bihaća do Srebrenice, od Brčkog do Mostara. To nam daje prednost i omogućava stalnu prisutnost širom zemlje. Sve te kancelarije sprovode slične programe: jačanje pravosuđa, podršku antikorupcijskim institucijama, saradnju s civilnim društvom, savjetovanje u vezi s izborima, reformu obrazovanja i drugo.
NN: Što se tiče slobode medija - s Vama smo najčešće u kontaktu na tom polju, i nama je to posebno važno - da li se stvari, po Vašem mišljenju, popravljaju ili pogoršavaju?
HOLCAPL: Još sam prekratko ovdje da bih davao konačne sudove - u zemlji sam manje od dva mjeseca. Ali mogu reći da postoje razlozi za zabrinutost zbog pritisaka na medije, bilo političkih, pravnih ili finansijskih. Slobodni mediji i pristup građana tačnim i pouzdanim informacijama temelj su svakog funkcionalnog društva i vlasti. Bez toga nema ni odgovornog upravljanja. Ako građani ne znaju istinu, kako da odluče ko ispunjava obećanja? Zato nas brinu zakonske inicijative koje mogu ograničiti medije - poput zakona o stranim agentima, koji je Ustavni sud ukinuo, ili drugih zakona o medijima i načinima njihovog finansiranja. Jer, teško je imati objektivno novinarstvo ako su mediji finansijski zavisni. Ne mogu da kažem da li je situacija sada bolja ili gora nego prije pet godina, ali moj utisak je da su izazovi stalni i da zabrinutost postoji već duže vrijeme. Što se tiče predstojećih izbora u Republici Srpskoj, imali smo nedavno razgovor sa građanima i predstavnicima stranaka...
NN: Kriza izgleda da kulminira...
HOLCAPL: Ja bih rekao da se kriza, zapravo, počinje smirivati.
NN: Stvarno?
HOLCAPL: Da. Tokom dva mjeseca otkako sam ovdje, vidim da se situacija polako stabilizuje.
NN: Možda Vi to objektivnije sagledavate, jer gledate sa strane, dok smo mi unutra...
HOLCAPL: Možda. Ja pokušavam da budem ozbiljan, ali ne i da paničim. Da ne budem ni previše pesimističan ni naivan optimista. Mislim da je ovo više teška situacija nego prava kriza - ali je rješiva uz dobru volju svih strana. Pozitivno je što će većina glavnih partija učestvovati na izborima. To može pomoći da se političke tenzije smire. Zato sam i došao u Banjaluku - da pošaljem poruku institucijama, ali i javnosti, da OEBS podržava CIK u organizovanju prijevremenih izbora za predsjednika RS, ali i u pripremama za opšte izbore 2026. godine. Nama je važno da sve institucije u zemlji funkcionišu - i državne i entitetske -jer od njihove efikasnosti zavisi i uspjeh naših programa, bilo da se radi o pravosuđu, obrazovanju ili bezbjednosti.
NN: Dakle, Vi smatrate da ovi izbori mogu doprinijeti smirivanju situacije?
HOLCAPL: Da, već sama odluka glavnih stranaka da učestvuju ima pozitivan efekat. Pokazuje pragmatizam - svjesni su da je važno omogućiti biračima da se izjasne.
NN: U Republici Srpskoj često se čuje tvrdnja da je za krizu odgovoran OHR, odnosno pitanje legitimiteta visokog predstavnika?
HOLCAPL: OEBS nije OHR. Naš mandat je da podržavamo ustavni poredak definisan Dejtonskim sporazumom. Ne komentarišemo da li je neka odluka Vlade RS zakonita ili ne. To je na domaćim institucijama i sudovima. A OHR je naš međunarodni partner s kojim blisko sarađujemo.
NN: Ako pređemo na širu sliku - Republika Srpska nije jedino žarište krize. Na bh. nivou vlasti ne funkcionišu kako treba, evropski put je zastao, reforme su spore. Kako Vi vidite situaciju? Postoji li bezbjednosni rizik?
HOLCAPL: Zato stalno naglašavam potrebu za konstruktivnim pristupom. Blokade u radu Savjeta ministara, teško donošenje zakona u Domu naroda - to su ozbiljni problemi. Ipak, usvajanje reformskog plana vidim kao pozitivan znak. Nadam se da će i ocjena iz Brisela biti povoljna, mada to nije u mojoj nadležnosti. Važno je da institucije budu sposobne da donose odluke. Ako zemlja želi u EU, to mora pokazati kroz funkcionalnost svojih organa.
NN: Dakle, oprezni ste optimista?
HOLCAPL: Da, ali uz razumijevanje da ima mnogo izazova.
NN: Vidimo da su i NATO i Rusija često prisutni u raspravama o BiH, a generalno, kad zemlja ima međunarodnu misiju, to obično znači da postoji barem svijest da postoji neki rizik. Postoje li bezbjednosne prijetnje u BiH?
HOLCAPL: Ja i tu nastojim da zadržim smiren ton. Naravno da u svakoj zemlji postoji neki stepen rizika, ali ključno je da građani dijele zajedničku viziju svoje države i budućnosti. Vidim znakove konstruktivnijeg pristupa koji doprinosi miru i stabilnosti - a to i jeste suština našeg mandata. Nalazi se u samom imenu Organizacije za bezbjednost i saradnju u Evropi. Naš cilj je da gradimo i saradnju i bezbjednost u Bosni i Hercegovini. Zato nas zabrinjava svaka retorika kojom se dovodi u pitanje legitimitet države, Ustava ili prijeti secesijom. To može imati ozbiljne posljedice po stabilnost. Ne mislim da trenutno postoji neposredan povod za zabrinutost, ali upravo zato što postoje pozitivni signali, nadam se da će taj konstruktivni kurs prevladati.