Prethodnih nedelju dana Srbija je u znaku medijsko-skupštinsko-pravosudnog duela najvećeg srpskog tajkuna, vlasnika "Delta Holdinga" Miroslava Miškovića i vlasnika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića.
Sve je počelo vrlo "benigno" kada je Jovanović u medijima optužio Miškovića da je zarad ličnih interesa i skidanja sa liste osoba kojima je zabranjeno izdavanje vize SAD bio spreman "da izda Kosovo". Osim ovoga, Jovanović je pokrenuo i osetljivo pitanje monopola kompanije "Delta" na srpskom tržištu i profita koji se tako ostvaruje. Posle ove "artiljerijske", odnosno medijske pripreme, koju u Srbiji niko ne doživljava preterano ozbiljno, "bitka" je preneta u Skupštinu Srbije. Tamo je Jovanović teatralno obavestio javnost o postojanju "zločinačkog udruženja" koje je Miškoviću omogućilo da zaradi milione, a koje čine predsednik i potpredsednik Vlade zajedno sa mnogim ministrima i ostalom činovničko-medijskom "boranijom". A, da bi priča bila "ozbiljnija", Jovanović je protiv svih njih podneo krivičnu prijavu i stvar preneo u pravosudni domen. Za svoje optužbe sudu je podneo i vrlo "ozbiljne dokaze" u vidu fotokopije navodne beleške Političke sekcije Ambasade SAD upućene ambasadoru lično u maju ove godine, u kojoj se vrlo konkretno opisuje Miškovićeva "nepristojna ponuda". Osim prijave tužilaštvu, zatražio je pokretanje istrage i od strane Skupštine Srbije putem formiranja anketnog odbora.
Naravno da ni vlasnik Srbije nije mogao da ostane pasivan nakon ovakve ofanzive mlađanog Jovanovića, pa je preko vernih i plaćenih tabloida krenuo u kontraofanzivu. U nečemu "što se prodaje na trafici, a nisu novine" iznenada je osvanuo tekst u kome "neimenovani izvor", nakon šest godina optužuje Jovanovića ne samo da je organizovao otmicu gospodina Miškovića 2001. godine, već i da je za sebe uzeo lavovski deo otkupnine u iznosu od pet miliona maraka!! Pročitavši ovo, očigledno "šokirani" Mišković, kome je tek tada sve postalo jasno, prvi put u životu je napisao pismo javnosti u kome je Jovanoviću postavio nekoliko logičnih pitanja tipa "da li je moguće da si ti u tome učestvovao, pa ako jesi zašto, i na kraju sa kim si podelio taj krvavi novac od moje otmice?" Privatne tužbe za klevetu protiv Jovanovića je najavila i većina pomenutih članova "zločinačkog udruženja". I šta je onda ostalo nesrećnom republičkom javnom tužiocu Radovanoviću, nego da izjavi da je krivična prijava stigla u tužilaštvo, ali da je stvar vrlo kompleksna i da ne zna kada će javnost moći da upozna s rezultatima istrage koja će biti sprovedena!
Međutim, iako republički tužilac misli da je stvar vrlo kompleksna, obična analiza može pokazati i dokazati da je stvar jednostavna i banalna. Pođimo redom. Čini se da je prvo, da ne kažem krucijalno, pitanje da li je "krunski dokaz", odnosno pominjana beleška Političkog odeljenja Ambasade SAD originalna ili lažna? Znam da je još pre osnivanja LDP Jovanović i usmeno i pismeno dobijao informacije iz američke ambasade o tome kako su lideri DS ili DSS ambasadoru Poltu o njemu govorili sve najgore, ali je on ipak Stejt departmentu napisao da je Jovanović perspektivan mlad političar tra-la-la... Ni tada niko iz njegovog okruženja nije pitao da li su te informacije autentične, kao ni razne beleške i depeše koje su mu davane na uvid! Logično da niko od zaposlenih u Ambasadi, bez obzira na to da li je diplomata ili "lokalac", nije te informacije prenosio, rizikujući da izgubi posao, zato što lično podržava Jovanovića, već uz saglasnost i znanje nekoga "odozgo".
Sasvim je, dakle, moguće da je Jovanović dobio taj papir od ljudi iz Ambasade SAD. Moguće je i da je neki činovnik razgovarao s pomenutim Grubačićem, ali to opet ne znači da je njega tamo poslao Mišković. Možda je otišao sam, računajući da će ako Amerikanci pokažu bilo kakav interes za tu priču lako otrčati do Miškovića i pohvaliti mu se kako je preko nekih svojih veza pokrenuo to pitanje u Ambasadi SAD o čemu je obavešten i ambasador lično, a ako ne, nikom ništa! Čak i kada bi Grubačić nekim čudom javno izjavio da ga je tamo poslao Mišković to ne bi značilo ništa, pošto bi Mišković to negirao. A ako čak i apstrahujemo činjenicu da je Ambasada SAD, što je sasvim normalno i očekivano, negirala autentičnost beleške i prihvatimo da je ona originalna, a sve u njoj istina, moramo postaviti jedno logično pitanje. I šta onda? Pogotovo sa krivično-pravnog aspekta. Kakvu dokaznu snagu ima neka diplomatska beleška za naše pravosuđe. Baš nikakvu, sve i da Ambasada izjavi da je autentična. Pa, diplomate, obaveštajci i novinari svakog dana obave na desetine i stotine takvih razgovora i napišu gomile beleški u kojima svašta prepričavaju, analiziraju, procenjuju, zaključuju i predlažu i to je njihova interna stvar koja nikoga ni na šta ne obavezuje. Sve je to rekla-kazala i to nikakva istraga ne može razjasniti ni bilo šta dokazati.
Jasno je da su Amerikanci još od zauzimanja jedinstvenog stava najvažnijih političkih faktora u Srbiji po pitanju KiM bili veoma zainteresovani da se na javnoj, a pogotovo političkoj sceni Srbije, čuje i jedan disonantan glas. Zahvaljujući Jovanoviću, sada ga imaju čak i u Skupštini Srbije. Osim ovoga, nije na odmet, sa aspekta interesa SAD, pokazati domaćoj i svetskoj javnosti i ono ružno lice premijera Koštunice i njegove korumpirane vlade, pogotovo sada kada se pitanje statusa KiM privodi kraju. Zato im ova medijsko-skupštinsko-pravosudna halabuka dobro dođe. A ni Jovanoviću sigurno ne škodi izigravanje Robina Huda u opustošenoj i opljačkanoj Srbiji, pred razne izbore koji slede. Vrlo jednostavno i prozaično - kao što rekoh!!
Niti će, dakle, Mišković dokazati da je Jovanović organizovao njegovu otmicu, jer Bagzi ni na zatvorenom svedočenju nikada nije rekao ništa na tu temu, niti će Jovanović dokazati njegovo "zločinačko udruživanje" sa Koštunicom i ostalima bez obzira na svoj "krunski dokaz" -pomenutu belešku Ambasade SAD!!