Pre nešto manje od mesec dana kabinet direktora BIA je potvrdio saznanja medija da je pripadnik ove agencije Branko Veljković suspendovan i da je protiv njega pokrenut disciplinski postupak.
Veljković je prethodno priveden na informativni razgovor, ali je ta informacija skrivana od javnosti, a kada je ''procurila'', izdato je kratko i šturo zvanično saopštenje u kome je rečeno, ''da su pripadnici BIA, tokom svakodnevnih aktivnosti na kontraobaveštajnoj zaštiti Agencije, došli do podataka da Veljković zloupotrebljava status službenog lica i da sa informacijama određenog stepena poverljivosti postupa suprotno utvrđenoj proceduri!!??''
Prevedeno na srpski, on je godinama unazad iz BIA iznosio službene i poverljive informacije, ''pa se osnovano sumnja da ih je prenosio za sada neutvrđenom broju lica''. Posle nekoliko nedelja, objavljena je još kraća vest po kojoj je Veljkoviću nakon sprovedenog disciplinskog postupka, izrečena disciplinska mera - prestanak radnog odnosa!
A sve je počelo pre sedam godina neobičnim hapšenjem pomenutog Veljkovića i njegovog idola Milorada Lukovića Legije u beogradskom restoranu "Bojan Stupica", koje je vrlo detaljno u svojoj knjizi ''Opelo za državnu tajnu'' opisao moj zamenik Zoran Mijatović.
Skraćena verzija glasi otprilike ovako: ''Tog jutra oko 5.45 probudio me dežurni i saopštio da Legija pravi nered u kafiću 'Bojan Stupica' i da načelnik gradskog SUP-a Boško Buha moli da dođem... Za pola sata bio sam na licu mesta... U parku oko kafića bilo je desetak policijskih džipova, isto toliko policijskih automobila i gomila policajaca što u uniformi što u civilu kao da je u toku obračun sa grupom terorista.
Ovde sigurno ima i mrtvih, mislim se u sebi dok mi prilazi Buha i objašnjava da je izbila tuča u kafiću u kome je bilo slavlje povodom rođendana Cece Veličković, da je neko pucao i da su oni došli po prijavi građana, ali je onda Veljković telefonom pozvao Legiju, koji je vrativši se na lice mesta izvadio pištolj i vičići: 'Ja sam Legija' i razoružao interventnu ekipu!?... Ohrabren prisustvom svog idola i bivšeg komandanta i Veljković se istakao, tako što je jednom policajcu polomio nos...'' Tada se prvi put čulo za Branka Veljkovića.
Nesrećnom policajcu, nažalost, nije bio polomljen samo nos već i vilica, pa su suma sumarum Legija i Veljković optuženi za sijaset krivičnih dela - izazivanje opšte opasnosti, sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, nanošenje teške telesne povrede...
Pošto je Legija već bio suspendovan i pošto je protiv njega već vođen jedan disciplinski postupak, njegova priča je barem kada je u pitanju DB bila završena, o čemu sam vam već pisao.
Što se tiče Veljkovića, on je suspendovan i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak, a kasnije je protiv njega i Legije podneta krivična prijava jer je to bilo neminovno i po mojim i Mijatovićevim aršinima, ali i po onim zakonskim.
Ali nakon našeg odlaska iz službe i dolaska Andrije Savića i Milorada Bracanovića, za Legiju i Veljkovića su nastupila bolja vremena, jer su oni ne samo za njih dvojicu, već i sve ostale zločince i ubice iz "zemunskog klana, imali sasvim drugačije aršine.
Zato je ova priča ekspresno zataškana, a krivična i disciplinska prijava gurnute ''pod tepih''. I ne samo to, Veljković je zaslugom Bracanovića nakon svega što je učinio, doveden u službu i postavljen za zamenika načelnika Šeste uprave koja se bavila obezbeđenjem ličnosti i objekata, u koje su spadali i najviši državni funkcioneri, uključujući i premijera Đinđića.
Pošto je mesto načelnika te uprave bilo upražnjeno, jasno je da je Veljković bio alfa i omega kada su ti poslovi u pitanju, a danas znamo i kako su Veljković i njegovi pajtaši ''čuvali'' Đinđića.
Nakon Savića i Bracanovića, na čelo službe su došli Milićević i Živaljević koji su bukvalno odmah sutradan smenili Veljkovića i rasporedili ga na mesto operativnog radnika u detašmanu Lazarevac.
Više nisu mogli, pa je tako jedan kriminalac i sledbenik Legije i "zemunskog klana", ipak ostao u službi u kojoj mu sigurno nije bilo mesto. Iako je za Legiju i ostale pripadnike JSO i "zemunskog klana", i sledeći načelnik Bulatović imao mnogo simpatija, ipak nije smeo da za Veljkovića uradi više od njegovog prebacivanja iz Lazarevca na Stari grad.
Svoju naklonost prema njemu, iskazao je džipom koji mu je dao na korišćenje. I Veljković ga je koristio baš kao i svoj status operativnog radnika, koji je podrazumevao i nesmetan pristup arhivama službe.
Prilikom pretresa njegovog stana ustanovljeno je da je tokom prethodnih godina naslikao, nasnimio, iskopirao i iz službe izneo oko 1.400-1.500 stranica različitih službenih dokumenata.
Što će reći, da one takozvane svakodnevne aktivnosti pripadnika BIA na sopstvenoj kontraobaveštajnoj zaštiti'' pomenute u zvaničnom saopštenju, nisu funkcionisale kako treba, barem kada je u pitanju Veljković - deklarisani obožavalac Legije.
A da se ne lažemo, nisu funkcionisale nikako jer je Veljković otkriven, kako to i inače biva kod nas, sasvim slučajno, dok je mobilnim telefonom snimao neka dokumenta u Upravi analitike. Pa pošto BIA tako ''efikasno'' kontraobaveštajno štiti samu sebe, možete misliti kako štiti državu!
Ali da se vratimo Veljkoviću, koji se nakon svega, i pored otvorenog protežiranja od strane Savića i Bracanovića i pritajenih simpatija Bulatovića, ipak našao na ulici, doduše ovaj put bez krivične prijave, s obzirom na to da se nije moglo utvrditi šta je radio sa informacijama koje listom predstavljaju službene i državne tajne, odnosno da li ih je i kome prosleđivao.
Njegovi mentori Savić i Bulatović nizašta nisu odgovarali, niti su se se našli na ulici, već na prijemu koji je povodom dana BIA nedavno upriličen u sedištu ove agencije.
Zajedno sa predsednikom države, premijerom, brojnim ministrima i predstavnicima diplomatskog kora. Očigledno je da i novi direktor Vukadinović ima svoje aršine, s obzirom na to da su od svih bivših načelnika na proslavu pozvana samo pomenuta dvojica.
Ne znam da li za sve ostale važe drugačiji aršini nego za Savića i Bulatovića, ali sam siguran da je to tako, barem kada sam ja u pitanju. Za mene, naime, ni danas ne važe ovi svečarski aršini već i dalje oni namenjeni ''izdajnicima''.
A to sam shvatio, između ostalog, i tako što sam pre mesec-dva razgovarao sa poznatom novinarkom ''Špigla'' Renatom Flotau. Samo što smo ušli u kafe, do nas su sela dva ''šiljokurana'', znate ono odelca i kravate, pa je gospođa spontano prasnula u smeh. "Jel' Vas ovako stalno prate", pitala je bez snebivanja.
"Ne", odgovorio sam nonšalanto, "već samo kada razgovaram sa bezbednosno interesantnim licima poput Vas." "Pa jel' Vam to smeta", nastavljala je ona. "Ne, ni najmanje", odgovorio sam suvo. "Ma ne mislim to što Vas prate, već što to rade tako idiotski", završila je smejući se gospođa Flotau. Nemajući pojima da se ovde u stvari radi samo o različitim aršinima!