Vozio sam nedavno autoputem od Sarajeva prema Kaknju. Kada sam poslednji put išao ovim pravcem, autoput se završavao kod Visokog. Uprkos svemu, Bosna i Hercegovina sve više postaje uobičajena evropska zemlja, sa uspesima i problemima, sa brigama današnjice koje su identične sa globalnim brigama. Jer možda nisam ovim novim autoputem vozio u pravo vreme, ali činilo mi se da je saobraćaj manji.
Svesni ili ne, svet danas živi u naftnom šoku, stručnjaci kažu četvrtom u istoriji civilizacije koja ne može da funkcioniše bez nafte i energije. U potrazi za alternativnim rešenjima počela je ubrzana proizvodnja takozvanog biogoriva, proizvedenog od kultura za ishranu čoveka. I tako dolazi i kriza poskupljenja hrane, za koju kažu da nikada više neće biti jeftina. Posledica - krug siromaštva se širi, kao i broj onih koji su gladni.
A svet još nema odgovor na ovaj izazov, koji je ozbiljna pretnja čovečanstvu. Barel, mera za trgovanje naftom od 159 litara, premašio je neki dan novu magični granicu od 695 dolara. Jer kartel država izvoznica nafte OPEC neće da poveća proizvodnju zbog, kako opravdavaju, špekulacija i velikih ratnih rizika. A i Rusija neće da poveća svoju ponudu.
Dok se, recimo, u protestima protiv cena nafte i derivata dižu Evropljani i traže rešenja i Unije a i svojih vlada, u javnosti dobivaju mesto opravdanja kao što je veća potrošnja u Kini i Indiji, nesigurnost snabdevanja SAD naftom iz Venecuele, terorizmom, ređe se čuju i argumenti kao što je da potrošači na pumpama, zapravo finansiraju ratove u Iraku i Avganistanu. Jer enormni profiti zemalja OPEC-a, poput Saudijske Arabije, Kuvajta, Arapskih Emirata, Irana... i vodećih američko-britanskih multinacionalki pokazuju na prirodu ovog četvrtog naftnog šoka i, ako se svetski moćnici takozvane Grupe G-8 u Japanu idućeg meseca ne dogovore drukčije, realnost je da do kraja godine barel premaši cenu od 200 dolara. A može biti i 300 ako globalni stratezi odluče da završe "Iranski problem", upozoravaju pesimisti. A onda? Pusti i prazni autoputevi. Kraj čitavog industrijskog sistema. Kriza.
Britanski premijer je kao odgovor svoje vlade na krizu pozvao na povećanje britanske proizvodnje na platformama u Severnom moru, a i na dijalog između proizvođača i potrošača nafte. I predsednik naredne predsedavajuče EU Francuske Nikola Sarkozi predložio je da zemlje EU ukinu PDV za proizvode od nafte, kako bi obuzdale udarac na potrošače. Da li je ovo dovoljno za obuzdavanje špekulanata, teško je odgovoriti.
Ovih dana međunarodna organizacija "Amnesty International" (AI) objavila je svoj godišnji izveštaj o kršenju ljudskih prava, u kojem je zatražila izvinjenje svetskih lidera, jer im nije uspelo ostvariti obećanja o pravdi i ravnopravnosti iz Opšte deklaracije o ljudskim pravima koja ove godine slavi 60. godišnjicu. AI je istakla da se radi zapravo o "šest decenija neuspeha".
A to su ona prava gde svako može svojim jezikom govoriti javno, a da ga niko ne proganja. To je pravo na život pod svojim krovom, pravo na budućnost, na školovanje, rad, toleranciju, mir i pravdu. Interesantno je da ova organizacija globalnog civilnog društva evidentira najviše kršenja ljudskih prava u najvećim zemljama, a i bogatim zemljama. I da kršenja ljudskih prava dobijaju masovne dimenzije baš u vreme kriza.
Prema podacima ove organizacije, danas u 81 zemlji ljudi su još ispostavljeni torturama i lošem postupanju, u 54 preti im nepravedno suđenje, u 77 zemljama nema slobode govora.
Mobilnost ljudi ili sloboda kretanja je jedna od karakteristika savremenog društva, a i vrednost asocijacija poput Evropske unije. Jer da su evropski autoputevi pusti i prazni, a Evropljani svaki u svojoj bašti, onda bi i Unija izgubila svaki smisao. A i standardi, a i ljudska prava.