Najnovija presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju objavljena je 3. aprila 2008. godine i glasi: Ramuš Haradinaj nije kriv ni po jednoj od stavki optužnice. Ovakva presuda je već mesecima najavljivana od pravnog tima koji je branio Haradinaja, ali i od "dobro obaveštenih", kako onih koji su zaista znali, tako i od onih koji ovom sudu ama baš ništa ne veruju.
Oslobođenje od svih optužnica za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu, između marta i septembra 1988. godine, odnosi se i na drugooptuženog Idriza Balaja. Samo je trećeoptuženi Lahi Brahimaj proglašen krivim i osuđen na šest godina, i to zbog uključenosti u brutalan tretman i torturu nad dve osobe u komandi OVK u Jablanici.
"Trojka iz Dukađina" je od strane Tužilaštva osumnjičena za učešće u zajedničkom zločinačkom udruženju koje je nastojalo da ostvari potpunu kontrolu OVK na severozapadnom delu Kosovu i to protivpravnim preseljenjem, lošim postupanjem i ubistvima civila - Srba, Roma, kao i Albanaca osumnjičenih da su sarađivala sa srpskim snagama. Haradinaj je bio komandat OVK u ovoj oblasti, Balaj komandant jedinice "Crni orlovi", a Brahimaj je bio pripadnik OVK.
Sudsko veće je u presudi iznelo da nije imalo dovoljno podataka da bi zaključilo da li su zločini uopšte počinjeni i da li je OVK uključena. Sudsko veće je zaključilo da su žrtve bile izabrane pre svega zbog pojedinačnih svojstava, a ne zbog pripadništva određnoj grupi stanovnika, kao i da akti protiv žrtava nisu imali takvu učestalost da bi predstavljali zločin protiv civilnog stanovništva.
Što se tiče osude za ubistva, torturu i silovanje Sudsko veće je zaključilo da su mnoga takva dela počinjena od strane pripadnika OVK, ali ne i od ove "trojke". Iako su dvojica od njih komandanti, za njih nije utvrđena komandna odgovornost. Od trideset zločina počinjenih u mestu Radonjić Sudsko veće "samo sedam ovih ubistava" povezuje s OVK.
Jedna od osnova za ovakvo zaključivanje Sudskog veća je, po njegovom iskazu, nedostatak dokaza i svedoka. Iako Sudsko veće primećuje da je od 100 evidentiranih svedoka, 34 bilo pod posebnim merama zaštite, a 18 potpuno prikriveno, to mu je služilo samo za to da "stekne utisak" da se "proces odvijao u atmosferi u kojoj su se svedoci osećali nebezbednim".
I dok se čitaju redovi iz obrazloženja presude, nameće se utisak da se Sudsko veće zaista potrudilo da ne osudi osumnjičene. Ono u vezi s čim se pre svega Tužilaštvo, KFOR, UNMIK i drugi nisu potrudili to je da podstaknu, ohrabre i sačuvaju od likvidacije svedoke.
Ova presuda predstavlja novi šamar Tužilaštva i novi dokaz da ovo tužilaštvo namerno, ali i zbog nesposobnosti, nije dobro uradilo svoj posao. Potvrdilo se ono što se i ranije znalo: glavna tužiteljka Karla del Ponte je, i dok je "harala" po Švajcarskoj, bila pravi pas tragač dok juri i hapsi, ali istovremeno, nesposobna kao tužilac. Bila je i ostala Karla, poznata po tome što ne ume da dovrši svoj posao. No, to joj, kao i njenoj portparolki Florens Artman, ne smeta da u svojim knjigama pokažu "naknadnu pamet" i "ničim izazvanu hrabrost".
Što se tiče Sudskog veća, sigurno je da ono nije dobar primer za delovanje u pravcu pomirenja. Pokazalo se da su bili naivni ili isuviše neoprezni svi oni koji su i pomislili da će odluke ovog suda biti pravedna kazna za počinioce zločina, dovoljno snažna opomena i odvraćanje od eventualno novih zločina kao i sredstvo međuetničkog pomirenja. Sud nije to, a nije ni mesto na kojem se baš previše insistira na rasvetljavanju zločina. Stoga je jasno da ni ova presuda neće pomoći da se ublaži ogromno međusobno nepoverenje Srba i Albanaca. Neće ova presuda pomoći ni trajnijoj stabilizacijia stanja na Kosovu. Naprotiv, za Srbe to je samo jedan novi u nizu dokaza da je sud nepravedan i antisrpski, a za Albance da je OVK "čista kao suza" i da je nasilje, pa i ratni zločin isplativ ako se njima podržava "prava stvar".
Iako niko ne može da uskrati moralan sud o ovom procesu, kako o ponašanju Tužilaštva, tako i o presudi Sudskog veća, po svemu sudeći, za sada moral ne stanuje u Hagu.
Valja primetiti da izgleda da su dve stvari dovele do ove oslobađajuće presude: prvo, uspešna nagodba Haradinajevog pravnog tima i Sudskog veća i drugo, da je politički kriterijum izuzetno važan.
Potvrdilo se da je samo to što je Haradinaj bio na strani "pobednika", odnosno NATO-a, dovoljno za njegovu nevinost. No, možda je pravo mesto i vreme da se podsetimo da je časna Luiz Arbur, prva tužiteljka ovog suda, podnela ostavku jer nije prihvatila da tuži tako što bi čitave grupe dokaza i zločina bile izuzete, jer su bile od koristi NATO pobednicima.