Izjava, koja je poslednjih dana izazvala puno pažnje i komentara, da je Bosna i Hercegovina ozbiljniji problem od Kosova, na prvi je pogled jako kontroverzna. Ali, ako se posve hladne glave posmatra, ona je plasirana sa sasvim određenim ciljem.
Predsedavajući Evropske unije u narednih šest meseci slovenački predsednik Vlade Janez Janša iskoristio je posetu dopisnika svetskih medija iz Brisela Ljubljani da skrene pažnju na zemlju u našem regionu, koja je u sjeni previranja o konačnom statusu Kosova. Mnogi od tih ljudi po prvi put su bili u Sloveniji, a region posmatraju, pre svega, putem informacija različitih izvora u svojim briselskim kancelarijama. I to tada, kada se čini da može ponovo da bukne kriza. I da je oni tumače svojoj javnosti.
Uprkos još dosta čestom mišljenju u Bosni i Hercegovini da je zemlja još u žiži pažnje međunarodne javnosti, ona je sve više na margini. I ovo prema mišljenju slovenačkog evropskog predsedništva nije dobro. Slovenija, ipak, smatra da Bosna i Hercegovina i zbog istorijskih i ljudskih veza s njom, zavređuje mnogo više pažnje.
Predsednik Janša je međunarodnu javnost, a i međunarodnu birokratiju izazvao, pre svega, u onom delu svoje izjave u kojoj je naglasio da trajno nije moguće imati jednu državu koja ne može administrativno postojati sama i kojoj su za njeno funkcionisanje potrebni međunarodni predstavnici. Još postoje ličnosti i formalne kao i neformalne grupe koje strastveno podržavaju da umesto subjekata domaće politike o ključnim stvarima odlučuje Ured sa potpisom visokog predstavnika. Kako ta vrhovna i neopoziva vlast funkcioniše treba pogledati samo nekoliko dana unazad, u dane praznika, kada je aktuelni visoki predstavnik obznanio odluku o izmenama i dopunama Zakona o indirektnom oporezivanju i produžio mandat Piteru Nikolu kao predsedavajućem Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje. A nije pitao nikoga od legitimnih domaćih institucija vlasti. Zvanično obrazloženje Ureda na Grbavici bilo je da strane u BiH još nisu u mogućnosti da se dogovore o osobi koja će na funkciji naslediti večnog Nikola???!!! Ovo je izjavljeno i svi su si produžili mandat. Jer strane u BiH se ne mogu dogovoriti.
Ovakvom načinu poslovanja javno proklamiranog čuvara demokratskih procesa i evropskih standarda mora, u interesu demokratskih procesa i evropskih standarda, vrlo hitno doći kraj. Ova godina u Bosni i Hercegovini biće obeležena, pre svega, redefinisanjem ustavno-pravnog funkcionisanja, a domaće političke elite u proteklim su mesecima, uprkos planetarnoj kampanji sumnje u njih, uspele ostvariti i dijalog i kompromis. Jer, ako su u mnogim stvarima na suprotnim stajalištima, one su jedinstvene u tome da rešavaju otvorena pitanja političkim, a ne hajdučkim sredstvima.
Skretanje pažnje evropskim elitama da treba povući međunarodne operativce biće, bez sumnje, za Bosnu i Hercegovinu jedna od većih koristi predsedavanja Slovenije Evropskom unijom. Danas su na stolu različita ustavno-pravna rešenja, od hrvatskog predloga federalnog uređenja do bošnjačkog - regionalno organizovane države. Sve te ideje su, naravno, legitimne i traže, pre svega, konsenzus između različitih domaćih političkih i nacionalnih opcija. Traženje i stabilan dogovor o tome ne može se postići ni bonskim ovašćenjima ni primenom metoda izvan međunarodnog prava o "specijalnim, jednokratnim primerima u praksi".
U zemlji je mir. Uprkos tranzicijskim tenzijama privreda ide svojim tokom. A ni aktuelna poskupljenja i atak na standard građana nije ništa specijalno za Bosnu i Hercegovinu. Radi se o planetarnoj pojavi. Na kraju prošle godine devizne rezerve zemlje porasle su za gotovo dvadesetak posto u odnosu na godinu dana ranije i sada iznose 3,42 milijarde evra. Ovo je dobra vest iz Bosne i Hercegovine, koju su ovih dana prenosili mediji. Ukoliko se ne nastave scenariji stvaranja veštačkih kriza, onda će iz zemlje još stizati dobre vesti. Nažalost, današnji mediji žive od loših vesti, a i međunarodni službenici.