Evropska unija je dobrovoljna asocijacija država koje dobrovoljno prihvataju pravila igre. Uprkos različitim putevima svih dosadašnjih članova ipak na kraju dovede se do zajedničkog sistema u kome je sveto pravilo dogovor i kompromis. Pouka iz nedavne rasprave o hrvatskom jednostranom proglašavanju zaštitne ekološko-ribolovne zone na Jadranu ZERP-u jeste da svaka zemlja koja je ozbiljan kandidat za članstvo u Uniji na tom putu ne može da povlači poteze koje zadiru u interese komšija, a tako i Unije.
Odluka hrvatskog parlamenta o odgađanju primene ZERP-a na države članice Unije najverovatnije je nedovoljna, jer je Brisel nedvosmisleno postavio uslov - ili potpuno ukidanje ili nema daljeg pregovaranja o punopravnom članstvu. Jednostrane mere, moratoriji i slično ne dolaze u obzir. Dakle, parlamentarna odluka o privremenom zamrzavanju Zone još ništa ne rešava. Zapravo otvara nova nagađanja i interpretacije. A i ne odgovara na veštačku dilemu hrvatskog premijera ili EU ili ZERP-a. Jer ispred hrvatske političke elite stoje još mnogi daleko teži zadaci iz niza reformskih poglavlja koje im je predočio Brisel. A ovo je jedini put koji je važio i za sve sadašnje punopravne članice.
Taj proces nimalo ne liči na bukaru - drveni vrč u kojem je u Dalmaciji kružilo vino od usta do usta u uvek prijatnoj kamenoj konobi. Više liči na mukotrpno kopanje kamenog vinograda u letnoj sparini. A posle u znoju obavljenog posla i vino u bukari je bolje i druženje u konobi prijatnije.
Briga za more, pogotovo Jadransko iz kojeg dolazi i najbolja riba na planeti, sveta je dužnost svih koji žive na njegovim obalama ili koji dolaze sa strane. Ali svih i sa dogovorom. I bez političko-strateških pozadina. Jer, na primer, odluka za zamrzavanje izvođenja ZERP-a samo na države članice EU, znači u praksi na Sloveniju i Italiju, stavlja u posve drugi položaj na primer Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Za njih, naime, ZERP važi. Pa bi mogli samo nagađati da li Zagreb više brine o jadranskoj ribi nego o delu svog naroda koji je konstitutivan u Bosni i Hercegovini, a koji je možda malo više kao drugi zarobljenik i Dejtonskog i Vašingtonskog sporazuma, a i zagrebačkih predrasuda.
Ponovno oživljavanje i konkretizovanje takozvane solunske agende o uključivanju zemalja regiona u EU, posebno naglašava međusobnu podršku zemalja u top procesu i pozitivno takmičenje. A za sada, kako stvari stoje, izgleda da se sve više vrti ukrug. Čekaju se odluke koje bi značile da se krug neizvesnosti prekida. Hrvatski proces stoji. U Bosni i Hercegovini uslov o reformi policije je u ćorsokaku. Francuska i Švedska žele Srbiji ubrzan status države kandidata.
Osnovni problem Bosne i Hercegovine je da se ne otrgne prošlosti, da kao zarobljenik nekih istorijskih situacija poput uređenja socijalističke republike ili dejtonskog mira, ne uoči realne mogućnosti novih horizonata i svojih vlastitih snaga. Niz zemalja koje su danas uspešne članice evroatlantskih integracija moralo je na putu ka konačnom cilju menjati i ustave, a i stanje duha u svojim shvatanjima ličnih nacionalnih interesa.
Brisel je obično vrlo strpljiv. Naravno, i iz vlastitog interesa. Zbog neshvatanja zadataka pojedinih država i ne menja datume kada donosi odluke. Brižljivo prati procese i opredeljenja elita i građana pojedinih zemalja. Zadržava sebi pravo interpretacije na kraju i sadržaja bukare.