Leto u ovim krajevima uvek je imalo posebnu vrednost. Kao da život postaje lakši, usporen. Vrućine teraju čoveka u hladovinu. Traže se načini kako doći do obala mora, ili bar jezera i reka. Brige ostalih mjeseci u godini potiskuju se u drugi plan. Osim seljaka koji gledaju u nebo i pitaju se sa brigom da li će biti bar malo kiše, koja bi osvežila njihova polja, ili, zlu ne trebalo, da li će olujni letnji oblaci doneti grad i uništiti njihov rad.
I ovo leto teče slično ostalim koje smo preživeli. Vruće je i malo opušteno. Bar malo razlike od svakidašnjice. Jer jesen stiže, a i zima. I tako oduvek. Nekada se ovo letno vreme u novinarstvu nazivalo vreme kiselih krastavaca. Tada su novinari i novinarke kopali za događajima da bi mogli štampati novine i producirati RTV emisije. Vreme kiselih krastavca otišlo je u istoriju, jer događaji i njihovi akteri kao da ne znaju za leto i vručine. Savremeno komunikacijsko društvo ne daje odmora svojim potrošačima. I dalje smo informisani, a ne bismo mogli funkcionisati da nismo, moramo pratiti sve bitno što se događa u našem okruženju. Savremeni čovek postao je neka vrsta ovisnika od medija i komunikacija.
Bosna i Hercegovina ovog leta može biti optmistična, ne samo zbog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, već i zbog shvaćanja svoje vlastite suštine, da niko izvana ne može krojiti život njenih građana i nacija, već samo oni sami. Opasne teze o kriminalnim političkim elitama i monstruozni procesi, koji, nažalost, nose ime sudski, verujem, poslednji su pokušaji krugova iz tamne strane međunarodne zajednice da ovladavaju bh. teritorijom i produžavaju vlastiti rezon postojanja. Naravno, uz vrlo konkretne rezultate izražene u novcu.
Danas je vrlo opasno biti, na primer, predsednik vlade entiteta, a i države. Vrlo opasno je preuzeti funkciju na kojoj moraš da odlučuješ. Jer i odluke legitimnih organa mogu biti kriminal. Juče je za to osuđen Mladen Ivanić, koji je, pored ostalog, bio i ministar vanjskih poslova BiH, koji je bez sumnje u timu s premijerom Adnanom Terzićem, doprineo samopouzdanju bh. države. Uprkos čestim neslaganja s mandatarom, gradio je dignitet suverenosti i brigu za zajedničko dobro.
Scenariji procesa protiv istaknutih ličnosti toliko su monstruzno slični da postaju farsa. Različiti međunarodni tužioci, koji verovatno ni u svojim zemljama ne mogu samostalno da vode postupke, bez znanja jezika, zavisni od loših, pristranih prevoda, donose bombastičke optužnice o kriminalnim bandama, mrežama, zločinačkim grupama, na čelu, kojih je uobičajeno jedan od istaknutih bh. političara, izabran na slobodnim izborima. Onda su svi članovi tih mafijskih društava oslobođeni, a političar osuđen. Onda se vuče postupak i kuva na maloj vatri. Ko sve ovo preživi, na kraju je oslobođen.
Još jedan dokaz da međunarodna briga u sudstvu koči BH u evropskoj standardizaciji. Stručnjaci iz mraka od svega toga prave analize kojima je jedini cilj opravdavanje postupaka koji nemaju veze ni sa demokratijom ni sa civilizacijom. Danas su na udaru trojica ličnosti iz BiH - Haris Silajdžić, Milorad Dodik i Miroslav Lajčak. Prva dvojica kao predstavnici dva različita koncepta bh. države, a treći kao ličnost koja bi se, prema pisanju jednog fantomskog instituta (www.ifimes.org) morala energičnije angažovati u stvaranju države BiH. Inače će ga staviti na spisak grupe loših ili vrlo loših visokih predstavnika, koje, prema pisanju tih eksperata, predvodi lord Paddy Ashdown. Usput, do sada je bilo u BiH šest visokih predstavnika. Koji od njih je bio najbolji?
Haris Silajdžić za ove stručnjake nije reprezentant bošnjačkog naroda, a Dodik je ionako smetnja za njihov imaginarni koncept Bosne i Hercegovine. Pa ga treba ponovo suditi! Jer je bio u jesen 2005. oslobođen optužbi da je iz javnog novca kupio odijela za svoje ministre. Institut čak ističe svoja "saznanja" da se u dijelu međunarodne zajednice razmatra mogućnost revizije procesa protiv Milorada Dodika. Možda i zato jer se sreo s predsednikom Vlade Slovenije Janezom Janšom, predsedavajućim EU. Jer Janša ga ne bi smeo primiti i morao bi tražiti dozvolu od instituta?! Oni su ocenili da se radi o podstreku osamostaljivanja Republike Srpske, jer Janša ne bi smeo da čuje Dodikove poglede na region ni kafu popiti s njim, ni zajednički polagati kamen temeljac za kulturno-religijski centar Srpske pravoslavne crkve, koji će biti mesto dijaloga hrišćana, muslimana i drugih. Morao bi čitati "analize" instituta. Kao jedini ispravni pogled. Jer Dodik u Ljubljani nije smeo da otvori usta, jer nema ustavnih ovlasti za vanjsku politiku i svaki razgovori o toj temi su antiustavni. Tako smatra ovaj ozbiljni institut.
Vreme kiselih krastavaca očito se iz novinarstva selilo u naučnu društvenu analitiku i time dalo i podstrek letnjem žurnalizmu. Kao i vesti o golemim zalihama nafte izpod hercegovačkog krša. U dubini četiri ili šest kilometara. Dobra vest za budućnost. Nafta iz Hercegovine bez sumnje digla bi standard ljudi, a i apetite međunarodne zajednice koja bi u neodloljivoj brizi za evropski put Bosne i Hercegovine bez sumnje obezbedila sebi koncesije za izvorišta "crnog zlata". Ukoliko ne bi tri konstitutivna naroda ustala protiv. Kao u ne toliko dalekoj 1999. godini, u uvakvo vreme letnjih vrućina, kada se onaj isti Dodik usprotivio jeftinoj prodaji RTV predajnika međunarodnim korporacijama. I nije pitao za mišljenje međunarodne stručnjake i analitičare.
Ja u suštini želim da ispod hercegovačkog kamenja nema nafte. Jer Hercegovina nije pustinja, već deo kolijevke civilizacije - Mediterana. Možda više loze na njenim poljima. I više vere u svoju zdravu pamet koja može vrlo brzo da oceni da li olujni oblaci donose grad ili dobrodošlu kišu.