Primećujete da u poslednje vreme imam ''problem'' sa naslovima kolumni, odnosno da sam u dilemi koji bi od nekoliko odgovarajućih naslova bio najadekvatniji. Ove nedelje sam bio u dvostrukoj dilemi jer nisam mogao da se opredelim ni za temu ni za naslov.
Dilema je bila Krišto ili Kavaja? Mlađani, sada već bivši, direktor Aerodroma Beograd, ''vunderkind'', ''menadžer nad menadžerima'' ili nedavno preminuli Nikola Kavaja. Ali sam odlučio da ne pišem o Krišti jer je na tu temu tokom prethodnih desetak dana napisano više tekstova nego na bilo koju drugu.
A i šta bih napisao osim da je priča o to momku, kakvih ima na desetine u svakoj stranci i svakom javnom preduzeću, u stvari mnogo puta ispričana, o strankama koje putem javnih preduzeća besomučno pljačkaju svoju državu i svoj narod. Da je nesrećni Krišto samo poklopac na Pandorinoj kutiji državnog odnosno institucionalnog kriminala i korupcije, koja čeka ne samo da konačno bude širom otvorena već i jednom za svagda očišćena.
Znači Kavaja. Koji je još za života postao ''legenda'', koga su kitili raznim nazivima - ''prvi srpski komandos'', ''lovac na Tita''... Zato je i kolumna mogla da se zove prosto "Kavaja", ili pak "Komandos", "Terorista", "Patriota", "Lovac", "Legenda"..., ali sam se posle kraćeg razmišljanja ipak odlučio za naslov "Idol", a u priči koja sledi saznaćete i zašto!
Početkom 2007. godine pozvala me tadašnja direktorka Akademije za diplomatiju i bezbednost gospođa Lin Montgomeri i ponudila mi da osmislim i studentima prve godine održim seriju predavanja na predmetu "bezbednost uživo", što sam ja sa zadovoljstvom prihvatio. Pošto sam studentima govorio o metodologiji rada službi, odnosno o tajnom praćenju i prisluškivanju, tajnim pretresima, saradnicima i operativnim kombinacijama, obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima i sve to ilustrovao brojnim pričama i primerima iz prakse, može se reći da su imali ekskluzivnu mogućnost da svake nedelje gledaju i slušaju ''Insajder'' uživo. Jedna od tema koju sam obradio bila je i takozvana neprijateljska emigracija. Pre svega, zbog toga što je ona uz strane faktore bitno uticala na raspad SFRJ, što su mnoge današnje stranke u svim bivšim jugoslovenskim republikama od kojih su neke i sada na vlasti, nastale od tih nekadašnjih emigrantskih organizacija, kao i zbog toga što su u mnogima od njih, pored ideološkog elementa, pre svega antijugoslovenskog i antikomunističkog, bili prisutni terorizam, organizovani kriminal i naravno strane obaveštajne službe, što ih je sve činilo političko-bezbednosnom temom ''par excellence''.
Govorio sam, naravno, o hrvatskoj emigraciji i Hrvatskom ustaškom pokretu koji je posle rata promenio ime u Hrvatski oslobodilački pokret iz koga su se posle Pavelićeve smrti izdvojili Hrvatski narodni odbor i Hrvatski demokratski odbor, od kojih je pak ''nastala'' današnja HDZ. Zatim o makedonskoj emigraciji i njenoj najvažnijoj organizaciji VMRO, koja je pod istim imenom pobedila na prvim demokratskim izborima u Makedoniji. Pričao sam naravno i o srpskoj emigraciji. O najstarijoj i najvećoj organizaciji Srpska narodna odbrana iz koje je nastao Srpski pokret obnove i Savezu jugoslovenskih socijalista i demokrata - Oslobođenje Desimira Tošića, od kojeg je nastala Demokratska stranka, ali i o terorističkim organizacijama poput Hrvatskog revolucionarnog bratstva i čuvenom Srpskom oslobodilačkom pokretu "Otadžbina" i njegovom najpoznatijem članu Nikoli Kavaji!
Pošto sam imao obilje informacija do kojih sam došao razgovarajući sa kolegama iz DB-a, koji su se svojevremeno bavili ovom problematikom kao i čitajući vrlo obimnu literaturu među kojom je bila i podebela knjiga koju je napisao sam Kavaja, celo jedno predavanje sam posvetio SOP "Otadžbina" i Kavaji.
Studentima sam vrlo detaljno govorio, o njegovom bekstvu iz Jugoslavije, o izbegličkim kampovima u Austriji u kojima je boravio, o Legiji stranaca čiji je pripadnik bio, kao i njegovim aktivnostima u Srpskoj narodnoj odbrani odnosno SOP "Otadžbina", koji je od svog osnivanja početkom šezdesetih godina do Titove smrti, izveo više terorističkih akcija među kojima je najpoznatija ona, tokom koje su sinhronizovano napadnute naše ambasade u Vašingtonu i Otavi, kao i konzulati u Torontu, Njujorku, Čikagu, San Francisku...
A pošto je Kavaja, među simpatizerima i sledbenicima najviše slavljen kao najpoznatiji ''lovac na Tita'', koga je ''pokušao da ubije'' nekoliko puta, govorio sam i na tu temu. O tome kako je Kavaja sa svojim saborcima u stvari ''pokušavao da ubije'' Tita najpre u Meksiku, a potom i u nekoliko gradova SAD - Vilijamburgu, Njujorku, Vašingtonu, Kemp Dejvidu... A on je prema sopstvenom kazivanju to nameravao da uradi tako što bi čuvši da će Tito doći na primer u Njujork, zadenuo pištolj za pojas i sa svojim ortacima dreždao ispred hotela ''Astorija'', nadajući se da će ovaj nekim čudom sam izaći u šetnju i naleteti baš na njega. Slično je bilo i u svim drugim slučajevima gde je ovaj čuveni ''lovac na Tita'' samo sa udaljenosti od nekoliko stotina metara zajedno sa mnogim drugim znatiželjnicima, mogao da konstatuje kako iz nekog savršeno obezbeđenog rezidencijalnog objekta, u kome se navodno nalazio Tito, velikom brzinom ulaze ili izlaze kolone blindiranih automobila sa zatamljenim staklima ili doleću i odleću neki helihopteri. Dakle, Kavaja je atentate na Tita zamišljao i ''organizovao'' onako, kako bi to uradio i mali Perica.
Pomenuo sam naravno i otmicu aviona, zbog koje je Kavaja u SAD osuđen na 65 godina zatvora, i njegovu ideju da se otetim avionom obruši na zgradu CK na Novom Beogradu, i njegovog kuma Boška Radonjića, šefa irske mafije u Njujorku...
A onda sam na sledećem času konstatovao da nedostaje poveća grupa studenata i saznao da su to uglavnom članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke i obožavaoci Nikole Kavaje, koji su odlučili da ubuduće bojkotuju moja predavanja, jer sam ih pričom o Kavaji, koji je bio njihov idol ''ujeo za srce''!!! Naročito poslednjom rečenicom, koja je kao i većina onoga što sam rekao, zapravo bila citat iz Kavajine knjige. Dakle, ''...bio sam na platnom spisku CIA od 1957-1971. god. Lično sam učestvovao u 29 akcija (čitaj terorističkih napada i ubistava) od kojih je 28 odobrila CIA. I kada malo bolje razmislim ja sam u stvari bio samo likvidator i izvršilac prljavih poslova CIA'', napisao je o sebi sam Kavaja.