Iskren da budem, nemam baš neku želju da po ko zna koji put pišem o izborima, ali je to prosto neminovno. Zbog značaja koji oni mogu da imaju na budućnost ove nesrećne zemlje, zbog neverovatnih 4.100.000 glasača izašlih na izbore, a ponajviše zbog matematike. A, i zbog toga što se ispostavilo da su mnogi događaji najavljeni prethodnih dana kao "istorijski" potpuno omanuli. Ili se uopšte nisu odigrali ili nisu bili ni blizu istorijski.
Dakle, u Njujorku se 16. januara na sednici SB UN nije desilo ništa spektakularno, osim što je naša politika po ko zna koji put "pobedila", a Šiptari ostali bez podrške za proglašenje nezavisnosti, barem po izjavama naših zvaničnika. Ništa bolje nije bilo ni s "Plavim potokom", pa je izostao i planirani i najavljivani susret Vladimira Putina s Tadićem i Koštunicom u Sofiji 18. januara. Kažu da se ništa spektakularno neće desiti ni na najavljenom skupu ministara EU 28. januara i da se na njemu neće odlučivati o slanju misije EU na KiM. Upućivanje poziva Srbiji za potpisivanje famoznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i dalje je neizvesno i sa njihove, ali i sa naše strane. A, predsednički izbori u Srbiji su održani, pa nam, kao što rekoh, nema druge nego da se njima pozabavimo. Pre svega sa one matematičke, a potom i suštinske strane.
Dakle, predizborna matematika, odnosno istraživanja javnog mnjenja, se pokazala uglavnom pouzdana. Kažem uglavnom, jer su se u drugi krug plasirala dva kandidata za koje se to ne samo očekivalo i matematički prognoziralo, već i decidno tvrdilo. I ostali kandidati su dobili uglavnom očekivani broj glasova. Svi osim kandidata "narodnjačke koalicije" i favorita Vojislava Koštunice, kod koga je matematika, barem koliko se ja u nju razumem, potpuno omanula.
Velimir Ilić je i pored toga što ga je, u svom stilu posle mnogo mudrovanja i premišljanja, kao da od toga zavisi sudbina sveta i univerzuma, a ne samo rezultat predsedničkih izbora, podržao aktuelni predsednik Vlade i "spasilac srpstva i Kosova", osvojio samo 7,6%. Ako je on bio predsednički kandidat koalicije koja je na parlamentarnim izborima osvojila više od 17% glasova, postavlja se pitanje šta je sa tih preostalih 10%? Ili bolje rečeno sa 69-14%, ako imamo u vidu da je Velju, osim Koštunice, u zadnji čas podržao i Vuk Drašković, čija je stranka na pomenutim izborima osvojila nešto više od 3% glasova.
Pošto matematika ne može da da odgovore na ova pitanja, sagledaćemo stvar sa suštinske strane. Zapitaćemo se da li su DSS i NS uopšte koalicija, odnosno da li su za Velju glasali samo glasači NS ili i glasači DSS? Kako je moguće da Koštunica podrži Velju, odnosno pozove svoje pristalice da glasaju za njega, a oni ga ne poslušaju? Koga zapravo predstavlja Vuk Drašković i kakav je njegov stvarni uticaj na biračko telo "pokojnog" SPO.
Iako smo tokom predizborne kampanje svakodnevno obasipani fatalističkim tvrdnjama da sudbina Srbije i rezultati izbora zavise od volje jednog čoveka i odluke koga će on podržati, to se pokazalo potpuno netačno. Zato me čude oni koji su odmah po zatvaranju birališta ponovo izneli iste procene. I u drugom krugu će pobediti onaj koga podrži Koštunica - tvrde oni!? Pa, kako, kada je njegov pulen osvojio skoro tri puta manje glasova nego što je to nalagala matematička logika.
Jasno je, dakle, da su mnogi glasači počeli da razmišljaju svojom glavom, što je barem kada su u pitanju pristalice Vojislava Koštunice revolucionarna novina. Ne hajući za prizemne i prljave igre i kalkulacije svojih lidera, oni su doneli odluku da već u prvom krugu podrže jednog od dva kandidata, između kojih će morati još jednom da se opredele za dve nedelje. Dakle, mnogi glasači DSS su se već opredelili i svoje glasove podelili Tadiću i Nikoliću, mimo želje i kalkulacije njihovog vođe! To je jedino logičko objašnjenje!
Ali, da vidimo šta kaže matematika pred drugi krug. Toma ima 160.000 glasova prednosti, kojima treba dodati i 250.000 glasova socijalističkog kandidata - druga Mrkonjića. Boris može da računa na deo Čedinih glasova, a matematičari kažu da je takvih 70-80% odnosno 170-190.000. Ako tome dodamo 90.000 glasova "manjina", odnosno gospodina Pastora, shvatićemo da Borisu opet fali preko 100.000 glasova. I tu matematika prelazi na viši nivo. Nije beznačajno ni kome će Milanka Karić pokloniti svojih 40.000 glasova, ni šta će biti sa Veljinih 300.000. Pod uslovom da se sve ovo ponovi u drugom krugu. Neki analitičari tvrde da će, kao i u slučaju Čede Jovanovića, oko 70% glasača Velje Ilića glasati za Tadića, dakle oko 200.000, dok drugi tvrde da će 30% glasati za Tadića, isto toliko za Nikolića, a 40% apstinirati... I ako vam tek sada ništa nije jasno, nemojte za to da krivite mene, već matematiku!
Što se mene tiče, ubeđen sam da drugi krug izbora neće odlučiti ni matematika, ni stranački lideri, odnosno njihova deklarativna podrška jednom od dva kandidata. Novog predsednika Srbije izabraće ljudi koji će se sami suočiti sa svojim željama, strepnjama, nadanjima, planovima, kalkulacijama, frustracijama, strahovima i najintimnijim razmišljanjima. Sa besomučnim medijskim kampanjama, sa sednicama SB UN ili Ministarskog saveta EU, sa ruskim gasovodom, sa najavljenim proglašenjem nezavisnosti KiM, sa nezaustavljivom kriminalizacijom društva, sa i dalje bednim životnim standardom...
Ipak, biće interesantno videti da li će i kada Koštunica pozvati "svoje", odnosno Veljine glasače, da glasaju za Tadića i da li će ga oni poslušati. Kako će Velja podržati "izdajnika" Tadića, na čiji je račun izgovorio toliko uvreda i insinuacija. Biće interesantno videti i da li će Tadić pozvati na razgovor Čedu Jovanovića, koga je pre nekoliko godina izbacio iz DS i tražiti njegovu pomoć ili će to izbeći pozivajući sve demokratski opredeljene birače da glasaju za njega. Još interesantnije će biti kako će Čeda objasniti svojim simpatizerima da treba da glasaju za "Barbiku, manekena prosečnosti i Foresta Gampa", koji već godinama uspešno kohabitira s njihovim najvećim političkim protivnikom Vojislavom Koštunicom! A, u svemu tome, matematika nije ni od kakve pomoći!