Za one koji ne znaju, jevanđelje je "dobra vest". A, nedavno, krajnje banalno i nespektakularno hapšenje Radovana Karadžiča, najpoznatijeg svetskog begunca posle Osame bin Ladena, je baš to - "dobra vest".
Pre svega, za Haški tribunal i takozvanu međunarodnu zajednicu, ali i za Srbiju i Republiku Srpsku, za Tadića i njegovu novu vladu, ali i za Milorada Dodika. Za Ljiljanu Zelen-Karadžić, Sonju i Sašu. A, da se ne lažemo, i za samog Radovana, pa čak i Komitet za odbranu njegovog lika i dela. Jer svi smo se pomalo umorili od Radovana i Mladića i zato smo s olakšanjem saslušali vest i priču koju nam je na konferenciji za štampu ispričao Rasim Ljajić, koji se verovatno i sam umorio od višegodišnjeg predsedavanja Savetom za saradnju s Haškim tribunalom i učešća u Akcionom timu za...
Dakle, čuli smo priču, ali smo očekivano ostali uskraćeni za detalje o tome ko je, kada i gde uhapsio Karadžića i gde i zašto ga je nezakonito držao tri dana, pre nego što ga je odveo istražnom sudiji? Ali i ono najvažnije, kako je pronađen posle 12-69 godina skrivanja. Da li na bazi informacija stranih obaveštajnih službi ili tako što ga je izdao neko od jataka ili možda zato što se i sam umorio od skrivanja i poželeo da ga okonča?
Dakle, teorija prva. Informaciju o identitetu, izgledu i mestu stanovanja Radovana Karadžića Srbiji su dostavile strane obaveštajne službe! Tužilac za ratne zločine gospodin Vukčević je na konferenciji za štampu, na kojoj je objavljena vest o hapšenju Karadžića, energično demantovao ovu varijantu. Izuzetno poštujem gospodina Vukčevića i njegovo tužilaštvo, ali on je tužilac za ratne zločine odskora, a ja bezbednjak odavno, pa znam da postoje mnogi načini da se nekome prenese neka informacija. Tako je predstavnik neke strane službe mogao da dođe u BIA i kaže im da se prema njihovim informacijama Radovan krije iza duge kose i brade i imena Dragan Dabić, a mogao je to da prenese nekom saradniku naše službe ili saradniku svoje službe s nalogom da to prenese nekom ko je blizak našoj službi. Tako da i BIA i gospodin Vukčević žive u ubeđenju da je informacija potekla od našeg izvora. A, možda su koordinatori Akcionog tima dobili nalog da kažu da smo mi bez pomoći stranih službi sami locirali Karadžića. Jer tako dižemo cenu našim službama i novoj vladi, koja hrabro preuzima aktivnu ulogu, ne samo u domenu saradnje s Hagom, već i našeg približavanja EU. A, strancima je ionako svejedno!
Ali, dosta teorije. Početkom 2003. godine jedna strana obaveštajna služba, a Karla del Ponte u svojoj knjizi kaže da je to bila francuska služba, je BIA dostavila neverovatnu informaciju, da Radovan živi u iznajmljenom stanu na Novom Beogradu i da ima dugu i sedu kosu i bradu. BIA je, naravno, krenula da proveri ovu informaciju, ali je stigla da ustanovi samo da je baš takav čovek donedavno zbilja živeo na toj adresi i da se odselio naravno u nepoznatom pravcu. Ako je jedna strana obaveštajna služba pre pet godina imala takvu informaciji, zašto danas tako energično odbacujemo ovu mogućnost, koja je više nego realna.
A, ova teorija ima i svoje logično, ali i političko utemeljenje. Da li je međunarodnoj zajednici bilo važno da se Radovan konačno nađe u Hagu? Jeste. Da li joj bilo važno da Koštunicu skine s vlasti i onemogući stvaranje antievropske SRS-DSS koalicije? Jeste. Pa u čemu je onda problem? Pobedivši na predsedničkim izborima Tadić je radikalima i Tomi Nikoliću lupio lep šamar. Onda je imao hrabrosti da uprkos protivljenju Koštunice potpiše i na "tehničkoj" vladi prihvati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je svojim protivnicima zalepio ne još jedan šamar, već šamarčinu. Potom ih je formirajući vladu sa SPS, kada su Voja i Toma već videli sebe i u koaliciji sa socijalistima ali i na vlasti, faktički zviznuo pesnicom u čelo. Zatim su SAD i EU Tadiću dali Karadžića i omogućili mu ne samo da im dokaže svoju lojalnost i opredeljenost ka Evropi, već i da još jednom porazi i ponizi svoje i njihove političke protivnike. I Koštunicu i naivne radikale, koji su se uvek "kurčili" svojom informisanošću, "lauferima" i "krticama" u raznim državnim institucijama, koji sve tajne dojavljaju njima i Šešelju! A koji su nakon ovog hapšenja ispali smešni, jer nisu znali "gde im je dupe a gde im je glava", a kamoli šta im Tadić sprema. Ako smo, dakle, Tadićeve prethodne poteze nazvali šamarima, šamarčinama i udarcima u glavu, onda je hapšenje Karadžića ispred nosa SRS i DSS bez dileme "klasičan nokaut"!
Tako je na kraju Zapad dobio ono što je hteo - Karadžića u Hagu, Koštunicu i Nikolića u autu i novog pouzdanog partnera u Tadiću! On je zauzvrat usred predizborne kampanje dobio SSP i FIAT kao strateškog partnera "Zastave", a potom i Karadžića i konačnu pobedu. Zato srećan i zadovoljan vraća ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo i počinje razgovore o prihvatanju misije EULEKS na KiM!
Teorija druga. Neko od jataka je izdao Radovana. Ali, ko i zašto? Zamislite da ste vi Radovan i zapitajte se koga biste upoznali sa svojim tajnim identitetom. Pa samo nekoliko ljudi u koje imate neograničeno poverenje. I zašto bi vas onda neko takav izdao i to tek posle nekoliko godina? Nema logike. Nema je u toj priči, ali je možda ima u nekoj drugoj. Kao prvo, mi ne znamo koja služba je vodila akciju hapšenja Karadžića. VBA, na čijem je čelu Tadiću lojalni i poslušni Kovač, čija ćerka radi u njegovom kabinetu, ili BIA, na čijem je čelu donedavno bio Rade Bulatović, poslušnik Vojislava Koštunice. Biće, dakle, da je VBA pod budnim okom gospodina Rakića, Tadićevog šefa kabineta. Zato je stvar sa Bulatovićem, koji bi po više osnova trebalo da završi u zatvoru, interesantna jer čaršijske priče kažu da je videći da njegov brod tone, u poslednjih mesec-dva naprasno prestao da se javlja Koštunici i počeo da se šlihta Tadiću. A, znamo da je pre nekoliko godina došao u sukob s antihaškim bratstvom i legendarnim Acom Tomićem baš po pitanju hapšenja Mladićevih jataka. Dakle, ako Rade Bulatović ne ode u zatvor, to će značiti da je bio kooperativan prema Tadiću i nije obavestio Koštunicu o saznanjima koje su službe imale o Radovanu, a ni o planovima za njegovo hapšenje. A, ako daleko bilo ode u ambasadore, to će značiti da je lično on izdao Radovana, tako što je zloupotrebio saznanja o skrivanju haških begunaca i njihovim jatacima iz vremena kada je i sam bio jatak i organizator i koordinator njihovog skrivanja.
Teorija treća, takozvana psihološka. Radovan je egzibicionista, kome je dojadilo da i dalje podjebava ceo svet i zato je odlučio da se preda, tako što se uopšte neće skrivati ili što će se posle mnogo godina neoprezno javiti rođacima ili prijateljima iz "prethodnog života". A, kažu da je baš tako "pao". Jer je, gle čuda, prisluškivan telefonski razgovor između njega i jednog njegovog prijatelja, kome se verovatno javio i rekao: "Zdravo, ovde Radovan". Ne znam koliko vam ovo zvuči verovatno, ali znam da je general Rođa Đorđević, koji se skrivao u Crnoj Gori, otkriven zbog toga što se telefonom javljao ljubavnici u Beogradu, kao i da je pripadnik "zemunskog klana" Simović uhapšen u krevetu sa rođenom ženom, a i to se računa kao jedan vid komunikacije!
Na kraju, na vama je da odlučite koja vam se teorija najviše dopada. Meni to nije toliko važno. Važnija je "dobra vest", a to je da ovako ili onako više nećemo morati da se bavimo Radovanom! Što se za Hag, nažalost, još ne može reći!