Blagovremeno servisiranje spoljnog duga predstavlja apsolutni prioritet svake uređene države.
Zakonodavna regulativa Bosne i Hercegovine, koja uređuje pitanje spoljnog duga, preuzeta iz prakse uređenih zemalja, spoljni dug tretira "kao apsolutnu i bezuslovnu obavezu države" (član 16. Zakona o zaduženju, dugu i garancijama Bosne i Hercegovine). Tu temeljnu obavezu potvrđuje i član 11, stav 3. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, prema kome je dospjeli spoljni dug bezuslovna i prioritetna obaveza koja se mora izvršiti i u slučajevima kada nije usvojen budžet za tekuću godinu. Zašto se tom pitanju daje tolika važnost i zašto mu se daje takav tretman? Razlozi su jednostavni i jasni. Time se čuva kredibilitet zemlje, jača njen kreditni rejting i otvara perspektiva za dalju jaču kreditnu podršku ključnih međunarodnih i regionalnih finansijskih institucija.
Zakonodavna regulativa jasno definiše obaveze svih učesnika u izmirenju dospjelog spoljnog duga. Uprava za indirektno oporezivanje, u skladu sa planovima otplate, vrši prenos sredstava za servisiranje spoljnog duga na poseban račun Centralne banke Bosne i Hercegovine. Entitetska ministarstva finansija daju saglasnost Ministarstvu finansija i trezora Bosne i Hercegovine da se na teret njihovih sredstava na podračunu za servisiranje spoljnog duga može izvršiti dospjela obaveza. Ministarsvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine, tri dana prije dospijeća obaveze, dostavlja potpisane naloge od strane tri ovlaštena lica Centralnoj banci na izvršenje. Centralna banka, kao fiskalni agent države, vrši realizaciju propisno dostavljenih naloga od strane Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine.
Problem se prvi put pojavio sa obavezama čije je dospijeće bilo 9, 10. i 11. januara, jer je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine pokušalo da povuče ranije uredno dostavljene naloge za plaćanje. Pri tome, Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine nije to uradilo na način na koji se nalog ispostavlja, te je Centralna banka Bosne i Hercegovine upozorila da je ranije dostavljeni nalog validan i, u skladu sa Ugovorom o pružanju usluga fiskalnog agenta, izvršila plaćanje koje je tim nalogom zahtijevano. Time je spriječeno da se, na zahtjev Ministarstva finansija i trezora BiH, uprkos blagovremeno obezbijeđenim sredstvima i uredno dostavljenim nalozima, ne izvrši plaćanje obaveza prema spoljnim kreditorima u ugovorenom roku. Pri tome treba istaći da za Ministarstvo finansija i trezora BiH nisu bili sporni nalozi za plaćanja duga čija je valuta bila 3. i 6. januara, iako je situacija u vezi s njihovim dostavljanjem i obezbjeđenjem sredstava bila identična kao i za obaveze koje dospijevaju 9, 10. i 11. januara. Cijeneći ukupne okolnosti i moguće štetne posljedice koje bi mogle nastati po ugled i kreditni rejting Bosne i Hercegovine neizvršenjem dospjelih obaveza na vrijeme, u uslovima kada su obezbijeđena sredstva za te namjene i uredno dostavljeni nalozi Centralnoj banci Bosne i Hercegovine na plaćanje, Centralna banka BiH je informisala Predsjedavajućeg Savjeta Ministara Bosne i Hercegovine i Predsjedništvo Bosne i Hercegovine o pokušaju Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine da obustavi plaćanje spoljnog duga koji je dospijevao 9, 10. i 11. januara. Predsjedavajući Predsjedništva BiH je pismom od 10. januara zatražio od guvernera Centralne banke BiH da Centralna banka BiH "kao fiskalni agent države nastavi uredno servisiranje obaveza BiH po spoljnom dugu".
Novi problemi nastali su u vezi sa plaćanjem obaveza spoljnog duga sa dospijećem 16. i 17. januara. I pored stvorenih preduslova za normalno servisiranje spoljnog duga, kao što su:
- 10. januara je objavljena Odluka o privremenom finansiranju institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za period januar - mart 2012. godine, u kojoj se, pored ostalog, članom 5. jasno definiše servisiranje spoljnog duga "Izmirenje obaveza po osnovu servisiranja spoljnjeg duga vršiće se u skladu sa planovima otplate",
- pojašnjenje tumačenja Odluke o privremenom finansiranju od strane Savjeta ministara, na osnovu kojeg je Uprava za indirektno oporezivanje 11. januara izvršila raspodjelu prihoda od indirektnih poreza, uključujući i sredstva za otplatu spoljnog duga u skladu sa pomenutim planovima otplate,
- entitetska ministarstva finansija su u skladu sa standardnim procedurama blagovremeno dala svoju saglasnost Ministarstvu finansija i trezora BiH da tereti njihove podračune kod Centralne banke BiH za servisiranje dospjelog spoljnog duga.
Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine trebalo je da dostavi, tri dana prije dospijeća obaveza spoljnog duga, propisane naloge Centralnoj banci Bosne i Hercegovine kao fiskalnom agentu da se dospjele obaveze spoljnog duga plate. Nalozi za plaćanje, i pored svih intervencija Centralne banke, ni do isteka valutnog roka nisu došli.
Ministarstvo finansija Republike Srpske je zbog neblagovremenog dostavljanja naloga od strane Ministarstva finansija i trezora BiH platilo svoj dio obaveze sa valutom 16. i 17. januara sa jedinstvenog računa trezora i uputilo dopis Ministarstvu finansija i trezora BiH kojim stornira ranije datu saglasnost za plaćanje obaveza, te dopis Centralnoj banci BiH kojim se traži povrat sredstava obezbijeđenih za ove namjene sa podračuna Republike Srpske u Centralnoj banci BiH.
Zbog nepostojanja naloga Ministarstva finansija i trezora BiH, Centralna banka BiH nije mogla sa valutom 16. i 17. januara izmiriti ugovorene obaveze po dospjelom spoljnom dugu Bosne i Hercegovine. Centralna banka, kao fiskalni agent, shodno ugovoru i važećim propisima, ne može vršiti plaćanja dospjelih obaveza spoljnog duga bez propisno dostavljenih naloga od strane Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine je odgovorno za neizvršenje spoljnog duga Bosne i Hercegovine. Šta su mu motivi i namjere, treba istražiti. Smatram da je ovo krupan presedan koji narušava ugled i kreditni rejting Bosne i Hercegovine. Teško je u ovom momentu predvidjeti moguće kratkoročne i dugoročne posljedice, počev od gubljenja povjerenja ključnih povjerilaca, daljeg pada kreditnog rejtinga Bosne i Hercegovine do plaćanja zateznih kamata. Da li će odgovorni snositi posljedice, ostaje da se vidi.
(Autor je član Upravnog odbora CB BiH)