Negde pred izbore mojoj majci stiglo pismo. Pismo poslali iz PDPa, a potpisao lično drug Mlađo. Pročitala moja majka i shvatila da će sve biti mnogo bolje ako PDP bude u vlasti. Na stranu kako su došli do spiska svih penzionera, ko im je dao spiskove i adrese, da li je na to imao pravo, ali posrećilo se mojoj majci da joj lično drug Mlađo obeća bolje dane.
Majka me, naravno, pitala hoće li ispuniti obećanje, pa sam je zamolila da se samo priseti svih prethodnih izbora, svih predizbornih konvoja i govora, pa neka sama zaključi poredeći šta je rečeno sa stanjem u vlastitom novčaniku. Pismo je pohranjeno među malobrojne porodične fotografije i dokumente, pa ga tokom ko zna koje po redu selidbe ovih dana nađosmo. Objasnim sada majci da su i resorni ministar i direktor PIO kadrovi druga Mlađe i da je sada izvesno da će sve biti baš kao iz tog pisma.
Ima samo jedan mali problem: ne znamo da li je to sve usaglasio sa Onim Koji Se Jedino Pita. Jeste da je i Onaj Koji Se Jedino Pita i pevao i govorio da će penzioneri biti prioritet i najveća briga, da će biti zenica oka, ali otkud znamo da li su jedan sa drugim ulepo, jer mama se prisetila nekih emisija u kojima su žestoko jedan drugog kitili raznim epitetima, nekih krivičnih prijava, suđenja, zaklinjanja i tome slično.
Brine mi se majka da li posle tako teških stvari mogu da kao ljudi dogovore šta će sa penzionerima. Pogotovo što u pismu druga Mlađe stoji i sledeće: `Ranijim reformama, koje je vodio PDP, zaustavljen je negativan trend u kretanju penzija.` Znači, negativan trend koji je bio u vreme prvog mandata Onog Koji Se Jedino Pita zaustavio je nadljudskim naporima drug Mlađo. Brine moju majku i da li su sada usaglasili trendove. Jesu, majko. U trendu su.
Da ne ponavljam već rečeno da je najgori model privatizacije ikad viđen u svetu zapao nas, kao deo tranzicije u kojoj je trebalo, a nije, naučiti i ljude da posluju po tržišnim principima u savremenim i efikasnim modelima organizacije, koju nemamo i nismo napravili. Vreme socijalizma značilo je velike dotacije države socijalnom sektoru, veštačko održavanje preduzeća pogotovo iz energetskog sektora i komunalnih usluga, te potpuno drugačije stambeno zbrinjavanje i radnika i penzionera. Privatizacija svega postojećeg znači poskupljenje energije, komunalnih usluga, dok je zdravstvo u velikim dugovima, a lekovi i participacija za zdravstvene usluge su svakim danom skuplji. Zato je tranziciju, odnosno privatizaciju trebalo paralelno da prati i reforma penzionog, socijalnog i zdravstvenog sistema.
Ovako kako je kod nas rađeno, a sve uz blagoslov naprednih snaga izvana, trsimo se pričom o tržišnoj ekonomiji, a godinama nam u preostalim državnim preduzećima upravljaju partijski kepeci. Rezulat je svima poznat. Nadalje, upravo što tržište znači i poskupljenje nekih usluga na koje najviše troše upravo stanovnici u tzv. trećem dobu, bilo je neophodno paralelno uspostavljati na tri stuba postavljeni penzioni sistem.
Od čega će to i sadašnji i budući penzioner da plati i energiju, i lekove, i komunalne usluge ako još uvek čeka ono jada od para što se prikupi iz doprinosa privrede u pelenama?! Kad me pitaju da li žalim što mi mandat nije bio duži, jedino što zaista ne mogu da prebolim jeste što nisam dovršila započeti posao postavljanja osnova za reformu PIO.
Naime, para je iza mene, kao ministra finansija, ostalo dosta na računima kako bi se krenulo s tim poslom, ali je plan bio da se iz prihoda od PDV-a iznad planiranih finansira ta reforma, a rastereti privreda snižavanjem stope doprinosa. Naravno, javna potrošnja bi morala biti strogo kontrolisana.
Te pare su potrošene za izbore, a bilo ih je dosta - što jest', jest'! Privreda je sada kao fol rasterećena time da se porez ne plaća na najniže plate, sa obrazloženjem da bi tu razliku poslodavci trebalo da usmere u plate. Time su nagrađeni upravo oni koji i inače prijavljuju najniže plate, a sveobuhvatna potraga i dalje traje za onim poslodavcem koji je zaista povećao radniku platu za tih 10 ili 20 KM za koje ga je RS nagradila izuzećem od plaćanja poreza. U budžetu manje nekih 50 ili 60 miliona prihoda, a što je moglo biti prebačeno grantu za penzionere ako se već Vlada velikodušno toga odriče. Doduše, još uvek ne znam da li je PIO ispoštovao odluku Vlade iz mog vremena da razgraniči svoj operativni budžet od sredstava za penzije, s obzirom na to da su primili još stotinak ljudi u radni odnos, a i za Dan žena rukovodstvo PIO je iskazalo veliku pažnju prema saradnicama poklanjajući im mobilne telefone, poslovne torbe poznate marke i tome slično. Jedan takav telefon košta mnogo više nego što je prosečna penzija u Republici Srpskoj, na primer.
Radna grupa za reformu PIO postoji, bar na papiru. Pitanje je odakle će se sada namaći pare za tako sveobuhvatan i dugotrajan zahvat. Drug Mlađo je u svom pismu rekao sledeće: `Od privatizacije 'Telekoma Srpske' izdvojićemo najmanje 70 miliona godišnje u narednih 10 godina.` Onaj Koji Se Jedino Pita najavio je drugačije planove za te pare, kad konačno preplivaju Drinu ili pređu novi most na Rači. Drug Mlađo, takođe, kaže: `Dodatni prihodi u Fond se mogu obezbijediti i dodatnim sredstvima iz budžeta. Uvođenjem PDV-a povećaće se budžetski prihodi.`
Mogu, mogu, nije da ne mogu, ali u vreme kada su silna pisma otišla na adrese penzionera uveliko je funkcionisao PDV, a vlast, u kojoj je učestvovao PDP od samog početka, trošila je pare na izbore. Ista vlast usvojila je i budžet za 2007. godinu, te pomenute pare od PDV ne dođoše penzionerima. Koja li se tek strategija iskristalisala u razgovoru druga Mlađe i Onog Koji Se Jedino Pita kada u pismu stoji: `Od prodaje 10% kapitala koji pripada Fondu PIO u svim preduzećima ostvarićemo najmanje 25 miliona KM dodatnih sredstava u narednih pet godina`, a na sceni je sada radna verzija modela upravljanja portfeljom Fonda PIO, te se, kažu, očekuje da bi u junu ove godine moglo doći do usvajanja zakona?!
Nije ni meni, a kamoli mojoj majci jasno da li prodajemo sav kapital koji Fond PIO ima, kako je najavljeno u pismi druga Mlađe (čiji su i resorni ministar i direktor Fonda, da podsetim) ili `profesionalno pravno lice od strane Radne grupe Vlade RS koje će se baviti upravljanjem Fonda PIO, a ako bude potrebno, Narodna skupština bi mogla donijeti i poseban zakon o penzionom dijelu Fonda`, kako je štampa prenela zvanično iz Vlade RS. Kome bude jasno šta se htelo reći, neka mi javi, a ja ću, ako uspem da shvatim ove mudre konstruktivne misli, onda i majci da pojasnim.
Zemlje sa razvijenom tržišnom ekonomijom već decenijama pored državnog, razvijaju i alternativne institucije zaštite štednje i ulaganja za pojedince. Jednostavno, državni sistemi su postajali sve skuplji, stanovništvo sve više stari, sve više penzionera dolazi na sve manje zaposlenih, pa se ekonomski razvoj tako usporava.
O kakvoj to mi tržišnoj privredi, onda, da pričamo? O kakvom razvoju? Naredne godine, pred lokalne izbore, očekujem nova pisma, pevanje ili mudre govore. Do tada i majci i svim penzionerima savetujem da sa potomstvom i rodbinom budu lepo ne bi li im se odužili što u naturi, što u čvrstoj valuti. Dok drugovi ne usaglase trendove i koncepcije. Ko razume, shvatiće. Ko preživi, pričaće.