Verujem da se i vi u Bosni radujete što je Srbija dobila novi ustav. A kako je tek nama ovde, to možete samo da zamislite. Duboko svesni istorijskog značaja ovog čina za budućnost Srbije i Kosova, naravno, kao nekad ''mi stojimo postojano, kano klisurine'' i kličemo ''proklet bio izdajica svoje domovine''.
Naše ''slavlje'' nije pokvarilo ni to što su samo dan nakon potvrđivanja Ustava, visoki funkcioneri UN-a i EU i njihovi portparoli redom počeli da izjavljuju da čuvenu preambulu možemo da obesimo mačku o rep, i da to što smo mi napisali neće imati ama baš nikakvog uticaja na konačan status KiM. Šta će s njim biti, obavestio nas je sjajni britanski novinar Tim Džuda u podužem autorskom članku objavljenom i kod nas. A to je ono što smo odavno znali.
Belosvetski moćnici su pozdravili donošenje Ustava, naglašavajući usput one primedbe koje smo mu stavljali i mi. Ne po pitanju načina njegovog donošenja, već na samu suštinu - nema denacionalizacije, nema regionalizacije, nema nezavisnog pravosuđa, nema ombudsmana...
Sve je to, naravno, našlo mesto i u izveštaju Evropske komisije o stanju u Srbiji za 2006. u kome se, gle čuda, spominju još spore i kozmetičke promene u Vojsci, bezbednosnom sektoru, još prisutna korupcija i nedovoljna borba protiv organizovanog kriminala. Sve u svemu, malo li je?
Pored ovih vidljivih posledica donošenja novog ustava, ja uočavam i neke ''nevidljive''. Pa, pođimo redom.
Ogromna većina građana je, naime, na birališta izašla da bi spasila KiM i tako pokvarila najavljeno slavlje i obećani vatromet u Prištini. Ali, pošto znamo da je davno dogovoreno da Srbija kako zna i ume donese ustav i organizuje parlamentarne izbore, da bi se tek nakon toga obnarodovalo rešenje za KiM, ispada da su svi oni koji su na referendum izašli da spasu Kosovo, u stvari samo ubrzali njegov odlazak, po ovoj unapred dogovorenoj šemi. I da nisu izašli, stvar bi se odvijala isto, a osim što su građani prevareni, izmanipulisani, zloupotrebljeni, drugih štetnih posledica nema.
To da ćemo novim ustavom raskrstiti sa Miloševićem, bio je drugi noseći stub pred referendumske kampanje. Kada su nas na taj raskid s prošlim vremenima pozvali zagrljeni i nasmejani, opravdano odsutni Vojislav Šešelj i prisutni Toma Nikolić, i najnaivnijima je stvar postala jasnija. Osim što se srećni i veseli Voja i Toma cere građanima, ni ovde nije bilo veće štete.
Međutim, postoje i neke ozbiljnije posledice. U civilizovanom demokratskom svetu referendumi se organizuju da bi vladajuće političke garniture saznale šta njihovi građani i birači misle o nekim važnim državnim pitanjima. Kod nas je to, naravno, malo drugačije.
Referendum se organizuje s ciljem, da se građanima nametne volja vladajuće političke garniture i da bi se odgovornost onih koji su tu odluku zapravo doneli, prebacila na građane. Zato ne pamtim da ovde rerferendum nije uspeo. Za razliku od nas, u tzv. EU, kada 49% građana Holandije podrži ustav EU, to je znak holandskoj vladi da ga većina ne podržava. U činjenici da, recimo Velja Ilić, (koji s lakoćom ukrade i nekoliko kilometara autoputa), ne može da shvati zašto glupi Holanđani nisu ukrali još tih dva-tri odsto i završili posao, upravo i leži ta mnogima neshvatljiva razlika između Evrope i Azije, demokratije i bezakonja, istine i laži.
Zato treba znati da, bez obzira što je Evropa pozdravila donošenje Ustava Srbije (jer se to uklapa u njenu agendu), ona nikada ne bi dozvolila da se tako nešto što je viđeno u Srbiji, dogodi u bilo kojoj zemlji EU. Srbija se ponovo predstavila kao ''banana republika'' ili, što bih ja rekao, ''tužni privid od države'', u kojoj je moguće da nekoliko političkih lidera postignu dogovor i iz ''viših nacionalnih interesa'' važan čin kakav je donošenje ustava pretvore u lakrdiju.
Znamo mi Evropu, ali znamo i nas. Upravo to što se tiče nas je ono što me zabrinjava i obeshrabruje na duži period. To je, naravno, monolitno jedinstvo svih političkih subjekata po pitanju budućnosti Kosova. Ja ne delim njihovo mišljenje da se radi o jedinstvu ad hok.
Rekao sam da je ovaj referendum zloupotrebljen od strane Vojislava Koštunice, ali se ta zloupotreba desila uz prećutni pristanak i saglasnost svih važniji političkih subjekata. Zato su, misleći da potvrđuju ustav, građani dali podršku Koštunici i njegovoj politici. Time su istovremeno, znali to ili ne, hteli to ili ne, pomogli ostvarenje Koštuničine ideje o koncentracionoj vladi, obnarodovane dan posle ubistva Zorana č