To da stranke posle izbora dele ministarstva, javna preduzeća i upravne odbore baš kao što klasične kriminalne bande posle uspešno izvedene pljačke dele plen, nije nikakva novost. Naprotiv, to je danas u Srbiji ustaljena praksa koju niko ne želi da menja.
U jednoj takvoj podeli, nakon što je njegova stranka ne samo prešla cenzus već i ušla u Vladu, i `On` je dobio direktorsko mesto jedne velike firme. Nekoliko godina je uživao u blagodetima ove funkcije, a onda su usledili novi izbori posle kojih njegova stranka ne da više nije bila deo vladajuće koalicije, već nije ni prešla cenzus. Zato on nije imao nikakve iluzije po pitanju svog ostanka na ovom mestu. Ipak, ono što mu se desilo nije očekivao.
Pošto mu je još na početku mandata bilo jasno da predsedniku Vlade ne pada na pamet da tu firmu privatizuje u vreme kada na njenom čelu nije čovek iz njegove stranke, nije preterano insistirao na tome tokom svog mandata. To mu, naravno, nije smetalo da uradi procenu vrednosti firme i nije se iznenadio kada je procenjeno da ona vredi, recimo, 40 miliona eura. Iznenadio se kada je vlasnik pola Srbije, gospodin MM, za nju ponudio duplo manje. Pošto nije želeo da učestvuje u takvoj trgovini, nije se iznenadio kada mu je jednog dana u prijateljsku, dakle nezvaničnu posetu došao `prijatelj` iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i rekao mu da će ukoliko odmah ne podnese ostavku sutradan biti uhapšen. Znate već ono sa lisicama na rukama, što će biti udarna vest u svim informativnim emisijama i naslovna strana većine dnevnih novina. Nakon hapšenja će mu, naravno, biti određen pritvor od mesec dana, koji će biti produžen za još dva meseca. Pa, ako on i njegova porodica sve to prežive, uslediće krivična prijava, za neke malverzacije recimo, pa istraga, pa suđenje... Da skratimo, `On` je naravno odmah podneo ostavku. I to se s aspekta kupca ove firme zove čist posao! U tišini, bez konkurencije. Bez grubosti, maltretiranja, afera i skandala!
Ovih dana je saslušana i sekretarica bivšeg direktora `C marketa` gospodina Radulovića, koji je pre godinu i po dana optužen sa još nekoliko osoba kao deo takozvane stečajne mafije. Radulović je logično u procesu privatizacije firme na čijem je čelu bio dugi niz godina poželeo da je kupi za sebe i svoje prijatelje i poslovne partnere, ali se ta ideja nije dopala predsedniku Vlade. On je ovu firmu, kao i mnoge pre nje, namenio drugome. Kome? Pa opet gospodinu MM. I baš o tome je govorila sekretarica. Kako su kod Radulovića, ubeđujući ga da firmu proda MM, dolazili i najbliži saradnik predsednika Vlade i tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov, koji je za takve aktivnosti očigledno imao vremena za razliku od dosadnih sudskih ročišta, i `dobri tajkuni`, gospoda Beko i Đunić. Povuci potegni, a dobro informisani izvori kažu da je opet najviše potegao predsednik Vlade, koji je na kraju lično pozvao Radulovića i rekao mu kome mora da proda firmu i po kojoj ceni, pa je ona na kraju i prodata gospodinu MM. Konkurencija je i ovaj put izvisila! `Siroti` gospodin Radulović je, revoltiran, uzeo nešto keša i nestao u nepoznatom pravcu, dok su njegovi partneri uzdajući se u pravnu državu rešili da ostanu. Pošto nisu naučili lekciju, da dobri tajkuni ne vole konkurenciju, prvom sledećom prilikom je bilo i malo grubosti, ko zna možda i malo pretnji kao u prvom slučaju, a na kraju su usledila i hapšenja.
Ne kažem da su ovi iz `stečajne mafije` cveće i dobri momci, ali je činjenica da su shvativši kako se danas kupuje u Srbiji poželeli da i oni to rade. Pri tome su, naravno, prevideli jednu stvar. Da `dobri` Voja ne stoji iza njih, a da su vlast, sila i policija u njegovim rukama. Zato su morali biti kažnjeni za primer. A baš tu priču su nakon njihovog hapšenja po Palati pravde širili advokati pripadnika `stečajne mafije`. Da je njihovo hapšenje demonstracija moći `dobrih tajkuna` i poruka njima i svima ostalima da se pored, preko i mimo njih u Srbiji ne može kupovati i trgovati kako kome padne na pamet. Sličnu priču je davno pre hapšenja lansirao i jedan od uhapšenih koji je tvrdio da su mu gospoda iz `stranke eksperata`, koji su bili zaduženi za sektor finansija i bankarstvo, svojevremeno zatražila nekoliko miliona eura naravno da bi njegova banka nesmetano nastavila s radom i ušla u proces privatizacije. Pošto je on taj zahtev ignorisao, Narodna banka mu je nekoliko puta oduzimala dozvolu za rad, što mu je na kraju uništilo posao. Ništa nije vredelo ni to što je Vrhovni sud svaki put poništavao rešenja Narodne banke. Tada je počelo njegovo inaćenje sa `dobrim tajkunima` i vlašću!
Da je shvatao poruke, priznavao starešinstvo i pravo prvenstva u kupovini, da je plaćao rekete i ljubio premijerske i ministarske skute, on sigurno ne bi završio u zatvoru, a verovatno bi i kupio poneku firmu za koju veliki i moćni nisu zainteresovani. A pošto nije, već godinu i po dana zajedno s prijateljima čami u zatvoru iz kojeg ne može izaći da se brani sa slobode čak ni uz kauciju od milion eura! Hteo je da bude konkurencija, pa ko mu je kriv!
Ali, ni premijer ni `dobri tajkuni` ne vole da su ovakve teme na dnevnom redu, pa su brže-bolje po oprobanom receptu narodu dali alternativnu zabavu. Đinđića i `zemunski klan`. Čim je, naime, Radulovićeva sekretarica pomenula Koštunicu, Mihajlova, Beka, Miškovića i Đunića uhapšen je bivši okružni tužilac Beograda Rade Terzić. Kao pripadnik `zemunskog klana`. Snimci njegovog hapšenja, sa lisicama na rukama, naravno, bili su udarna vest svih informativnih emisija i naslovnih strana mnogih novina. Jer Duća i Legija, `zemunski klan` i `crvene beretke` u Srbiji nemaju konkurencije kada je u pitanju pažnja medija i mogućnost da se njima pokriju neke druge teme!