Leto je ovde. Savet za implementaciju mira (PIC) održao je sednicu. Zabrinuti su zbog verbalnih sukoba. Novi visoki predstavnik preuzima dužnost. Međunarodna briga o Bosni i Hercegovini produžena je "ad calendas Graecas".
Najsimpatičnija, a i najtačnija, je u toj prvoj letnoj sparini bila izjava predsedavajućeg Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, koji je konstatovao da moraju političari strpljivo i mirno da sede i razgovaraju, ponekad čak i zaključani, da bi došli do rešenja koja su u interesu građana.
A ujedno je i ustvrdio i vrlo tešku činjenicu da je nesporno da je PIC procenjivao situaciju u BiH i rekao svoje viđenje tog stanja i pravaca prevazilaženja aktuelnih problema. Ako vodimo računa da su u BiH, bez obzira na demokratski izabrane političare, ipak, glavni visoki predstavnik i PIC, onda je jasno da moramo te zaključke dobro proučiti i izvršavati gde god je moguće. Ove reči najvišeg zvaničnika Bosne i Hercegovine su zapravo ljuta trava na ljutu ranu, koja bi morala da izleči sve vrste javnih nadmetanja u samo jedan cilj - pomirenje i uzimanje sudbine zemlje Bošnjaka, Srba i Hrvata u vlastite ruke.
Pomirenje, dijalog i kompromis za sva rešenja je ključ za ono što kažemo evropska budućnost zemlje, a i regiona. Sve drugo je produžavanje neizvesnosti koja iz dana u dan, iz godine u godinu pritišće građane Bosne i Hercegovine.
Prošlost nikada ne donosi rešenje ni ekskluzivnosti ni podele na dobre i loše momke. U proteklim mesecima tokom kojih je na ovom mestu izlazila moja kolumna nastojao sam da ističem vrednosti koje su i deo civilizacijske baštine naroda Bosne i Hercegovine. Pa vam na tom mestu želim ispričati jednu istinitu priču koju sam čuo na grčkom ostrvu Krit, na koje se opet vraćam u narednim danima. U Drugom svetskom ratu ovo grčko ostrvo bilo je u žiži borbi za Mediteran. Velikim desantom su ga okupirali nemački nacisti. Stanovništvo ostrva suprotstavilo im se i organizovalo u veoma jak pokret otpora. U napadima kritski partizani nikada nisu odustali, što je uzrokovalo i nemačke osvete. Rušili su im sela i streljali njihove žitelje, starce, žene, decu.
Rat je prošao. Jednog dana se u jednom ratom uništenom kritskom selu ispod planine Psiloritis pojavio stariji nemački turista. Selo je bilo prazno, osim jedne kamene kuće gde je živio starac. Kada je starac ugledo nemačkog turistu prepoznao ga je kao jednog od oficira koji su komandovali vojnicima tokom rušenja sela i odmazde nad njegovim žiteljima. Starac je krenuvši prema turisti rekao: Došli ste. Bivši nemački oficir video je da ga je prepoznao - jedini preživeli iz tog sela. A starac mu je samo rekao: Hoćemo popiti čašu rakije.