Kada ovo pisanje osvane u "Nezavisnim" ostaće iza nas, kako kažu, dan "D" za Bosnu i Hercegovinu. Iskreno se nadam da će parlament u Sarajevu ipak usvojiti reformu od koje, kako neki kažu, nema ni R, ali je uslov kojeg je pred zemlju postavila Evropska unija za potpisivanje Sporazuma o saradnji i pridruživanju.
I danas sam uveren da nametnuti principi kao uslovi i neposredno mešanje međunarodne zajednice nisu od koristi i da bi ovaj zadatak mnogo bolje i stručnije završili domaći faktori. U tome je i problem na kojeg sam više puta želio upozoriti i zbog čega sam doživljavao i kritike, a to je da u svetu ne može uspešno da prolazi politika duplih standarda, brzih rešenja i jednostranih odluka. Ili preneseno na domaće okruženje. Nemoguće je da jedno važi u Evropi, a drugo u regionu s imenom zapadni Balkan.
O tome teče ovih dana i javna debata, zapravo polemika između bivšeg slovenačkog predsednika Milana Kučana i aktuelnog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela. Neupitni politički autoritet Slovenije Milan Kučan je na nedavno održanoj 1. regionalnoj konferenciji menadžera jugoistočne Evrope vrlo eksplicitno izrazio mišljenje da je odluka o Kosovu krizu u regionu zaoštrila, a ne pomogla da se razreši. Posledice crtanja nove političke mape u regionu i rešenja koja nisu u skladu sa važećim principima međunarodnog života mogu biti dramatične za dugoročni mir, suživot, stabilnost i bezbednost na Balkanu.
Ovaj istup žestoko je osudio ministar Rupel, koji je prvog predsednika Slovenije optužio čak zbog neke vrste renegatstva jer se protivi važeći slovenačkoj, vladajućoj politici, a čak i politici Evropske unije. On ga je optužio i zbog jugonostalgije, a i glasnogovorništva opozicije. Naravno da je Slovenija u predizbornoj trzavici i da je Kučanovo kritičko pojavljivanje u javnosti isprika vladajuće partije da pokrene ofanzivu protiv leve opozicije. Ali ipak, Kučanove reči su otvorile prave teme kojima bi trebalo ozbiljno da se bavi evropska politička elita. Kučanova inicijativa o konferenciji evropskih zemalja koja bi razmotrila političku budućnost Balkana i principe na kojima će stati ova budućnost. Tom konferencijom evropske zemlje preuzele bi odgovornost za dugoročna rešenja, ne samo nužna kratkoročna kao što su sadašnja i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Dva su pitanja koja Evropa do danas nije ni postavila, a tako ni odgovorila na njih. Prvo je da li na evropskom jugoistoku važe drugi principi ili i ovde važe isti kao što važe u drugim delovima kontinenta? I drugo; da li se Evropa može složiti sa doktrinom koja je prihvaćena u konfliktnom delu Balkana, po kojoj pripadnici jednog naroda posle svih međusobnih neprijateljstava ne mogu nikad više da žive sa pripadnicima drugog naroda, jer su svi različiti po svojoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, što bi blokiralo suživot?
Da li će Kučanov izazov Evropi dovesti do ozbiljnog preispitivanja briselske politike teško je nagađati. Ali ipak realno je očekivati da se s primenama doslednih evropskih principa ipak može računati jer svima je posle odluke o Kosovu jasno da je Balkan opet postao laboratorij za ispitivanje snage velikih sila, uključujući Evropsku uniju. U tome je i prilika za EU da dokaže ne samo svoju ekonomsku snagu, već i da je i globalni moralni i politički faktor i za rešavanje konflikata u drugim delovima sveta. Helsinška povelja i Lisabonski ugovor su moralna i politička legitimacija Evrope, kaže Kučan. Balkan je evropski unutrašnji problem i zato njime ne treba da se opterećuje UN. Čuvanje autoriteta Svetske organizacije je evropski vitalni interes. A to nije bio slučaj u primeru Kosova.
Kučanovo upozorenje nije, uprkos protivljenju domaćih vladajućih krugova, usamljen stav jedne političke ličnosti. Radi se o ozbiljnoj analizi postojeće evropske pragmatičke politike ishitrenih rešenja i sekundiranja globalnim interesima SAD. Predlog zapravo nudi saradnju između EU, SAD i Rusije u sprečavanju da Balkan postane sredstvo nove konfrontacije i podela u svetu, što se očito događa tokom međunarodnog priznavanja Kosova. I u tome je i prilika a i dužnost političkih elita zemalja regiona.