Odlazak čoveka, ovako beskompromisno, zauvek, natera nas da razmislimo o tome da smo na ovom svetu zapravo na kraćem izletu. Ali u našim okvirima vremena ovo stalno zaboravljamo. U vreme odlazaka naših prijatelja neverovatno se manifestuje neka primarna ljudska solidarnost koja nas okuplja i u kojoj nema mesta za razmirice.
Žao nam je čoveka kojeg smo znali, a još više nam je žao da nas je njegov primer upozorio na našu prolaznost. Vreme nam ističe, a mi ponekad ne čujemo čoveka pored sebe i ne smognemo snage da ostvarimo ljudski kompromis suživota da bi nama svima bilo i bolje i lakše.
U razgovorima sa pokojnim predsednikom Jelićem uvek sam osetio jednu njegovu iskonsku ljudsku želju da bi svima bilo bolje, bez obzira na formu ili definiciju. Otišao je, nažalost, a njegov odlazak je manifestirao baš ono po čemo smo ljudska bića: solidarnost i saučešće i njegovih prijatelja i njegovih političkih protivnika, bez obzira na naciju, veru ili društveni status. Sa takvim ljudima nema brige ni za budućnost Bosne i Hercegovine, ni regiona, uprkos sumornijim prognozama i pretnjama.
Ova kalendarska jesen ponovo je toplija i prognozira se da miholjsko leto potraje bar do sredine oktobra. Uveren sam da će biti do Mitrovdana sve bolje. Izgleda da će, uprkos trzavicama, Bosna i Hercegovina izaći iz političkog ćorsokaka oko evropskih uslova za potpisivanje asocijacijskog sporazuma. Kompromis oko policijske reforme je blizu. I protokol dvojice političkih lidera pozitivan je znak mogućih dogovora i proklamirano suprotstavljenih stavova. Ovo je dobar znak da se ostvari i ona do sada više ili manje prazna parola međunarodne zajednice da moraju domaći, na demokratskim izborima verifikovani političari preuzeti u svoje ruke sudbinu zemlje. Samo dogovor naroda Bosne i Hercegovine i političkih subjekata pravi je osnov za efikasno funkcionisanje države.
U ovim danima mnogo pažnje skrenulo je pismo predsednika Vlade Slovenije Janeza Janše upućeno predsedniku Evropske komisije Hoseu Manuelu Barozi i liderima zemalja članica u kome je pozvao na usvajanje hrabrih odluka u vezi sa zapadnim Balkanom. Među ostalim, on je naglasio da bi Srbija morala dobiti status zemlje kandidata u nekoliko meseci ili bar u prvoj polovini 2008. godine i to bez obzira na budući status Kosova. Pismo je bilo pravi mali šok za Brisel, koji je u diplomatskom rečniku dodavao ovom predlogu i pomalo već neuverljivu frazu potpune saradnje sa Haškim tribunalom.
U stvari, slovenački premijer samo je upozorio Brisel da ne zaboravi na agendu iz Soluna i ubrza evropski put regije jer su, kako je istaknuto u pismu, mnoge zemlje današnje Evropske unije baš sa procesom evropske integracije postignule međusobno pomirenje i pronašle pozitivna rešenja za vrlo delikatna pitanja. O tome će govoriti i na sastanku ministara spoljnih poslova članova EU decembra i to će biti i izuzetna prilika da na primeru zapadnog Balkana dokažu da EU može voditi jedinstvenu spoljnu politiku.
Haški sud, OHR i druge slične ad hoc organizacije sve više se same diskredituju i sve više mute političke vode u regionu. Neka glasnogovornica po zadatku piše knjige, a drugi telefonom pozivaju briselske birokrate da im kažu šta je - a šta nije evropski standard. Ja smatram da evropski standard nije pisanje knjiga o tako osetljivim temama, jer postoji evropski standard da bez vremenske distance ne možeš ogovarati ni one koji su ti davali posao, ni one koji su bili predmet obrade organizacije ili ad hoc društva, pa ni prisluškivanje i snimanje različitih razgovora po kabinetima i njihovo objavljivanje nije evropski standard. Da se sve to može, da je kojim slučajem i ovo standard, onda nema više kredibilnosti, a ni demokratije.
Dok živimo dane miholjskog leta, brinemo kakva će biti zima, ne zaboravimo da će ipak doći proleće i za Bosnu i Hercegovinu i region. I tada se setimo i onih koji su otišli pred nama i koji su iskreno verovali da mora svima biti bolje.