Jednostavna registracija firme preko Interneta, besplatan ili vrlo povoljan poslovni prostor, besplatna pravna pomoć i besplatan računovođa stoje vam na raspolaganju u svakom trenutku. Da li je ovo samo san čovjeka koji želi da otvori svoju firmu ili je ovako nešto ipak moguće?
Otvaranjem inkubatora malog biznisa, uz još neke manje napore, ovakav san bi mogao postati java i u Republici Srpskoj (a odavno je stvarnost u nekim razvijenim zemljama). Do sada je Vlada Republike Srpske pokušavala na razne načine da pomogne razvoj privrede, ali je nekako uvijek zanemarivala važnost ovog instrumenta.
Ovo je čudno s obzirom na to da su posljedice deindustrijalizacije i demilitarizacije u Republici Srpskoj i to da je u skoro svim našim opštinama ostalo po nekoliko neiskorištenih objekata (bivših kasarni i fabrika), kao i veliki broj nezaposlenih, a radno aktivnih stanovnika kojima treba ozbiljna pomoć da bi započeli vlastiti biznis. Pored toga, u državnoj upravi radi određen višak administrativnog osoblja, uglavnom ekonomskog i pravnog profila, o čijem otpuštanju (odnosno smanjivanju administrativnog aparata) se povremeno pokreću javne rasprave koje uglavnom ne završe konkretnom akcijom, dok za njihovim uslugama postoji realna potreba u ovoj oblasti.
Kada spojite višak prostora, pravnika i ekonomista s manjkom privrede i privrednika, dolazite na jednostavnu ideju da je potrebno otvoriti bar po jedan inkubator malog biznisa u svakom gradu Republike Srpske (a, naravno, u većim gradovima i više njih). Trenutna situacija je poražavajuća: u 63 opštine Republike Srpske djeluju svega tri inkubatora.
Što se tiče troškova, vraćamo se na onu staru konstatacija da, kada se s nečim zakasni, to postaje teže i skuplje. Tako da bi, s obzirom na to da smo petnaestak godina zakasnili s namjenjivanjem slobodnog prostora u ove svrhe (najkvalitetniji poslovni prostor su već zauzeti), država danas trebalo da snosi troškove adaptacije prostora u lošijem stanju ili čak u izgradnji novog prostora. To svakako nije lako, ali treba imati na umu da je ovo investicija u razvoj privrede i da bi, uz jedan promišljen plan, realizacije trebalo da se vrati u srednjem periodu (naravno, uz druge reforme o kojima ćemo govoriti drugom prilikom). Dodajmo tome da je interes i lokalnih zajednica realizacija ovakvih projekta, koji će na kraju puniti i lokalne budžete, zbog čega bi dio troškova svakako trebalo da snose i oni.
A sada da se još jednom vratimo suštini našeg teksta: inkubatorima. Iako, kao i sve novo na našim prostorima, djeluje komplikovano, zapravo se radi o jednostavnoj ideji. Pružiti finansijsku i stručnu podršku preduzetnicima koji bi da započnu vlastiti biznis time što ćete ih osloboditi briga o stvarima koje se ne tiču suštine njihovog poslovanja. Time im se ostavlja mogućnost da usmjere svu svoju energiju u ono što najbolje znaju, čime im se povećava šansa za njihov uspjeh. S vremenom, kako im biznis jača, oni stiču neophodna prakična znanja iz prava, ekonomije i ostalih sporednih, ali nezaobilaznih oblasti, pa im podrška nakon nekog vremena prestaje biti neophodna i oni nastavljaju da posluju van inkubatora kao i sva druga preduzeća.
Pružiti finansijsku i stručnu podršku preduzetnicima koji bi da započnu vlastiti biznis time što ćete ih osloboditi briga o stvarima koje se ne tiču suštine njihovog poslovanja
Poznajući generalno nizak obrazovni nivo i postojećih malih preduzetnika, a kada tome dodamo i neiskustvo ciljne grupe stanovništva koja bi koristila usluge ovih inkubatora, smatramo da je nama neophodan dosta intenzivan oblik ovog instrumenta razvoja maloga biznisa, koji bi, pored besplatnog ili jeftinog korištenja prostora (što je osnovna usluga koju inkubatori pružaju bilo gdje u svijetu), obuhvatao i zapošljavanje jednog (ili više) ekonomiste(a) koji bi za sva mala preduzeća iz inkubatora besplatno vodio poslovne knjige, zapošljavanje pravnika koji bi u sklopu punog radnog vremena radio sve pravne poslove za potrebe korisnika inkubatora, oslobađanje korisnika inkubatora lokalnih taksi za onivanje malih firmi te kvalitetno opremanje bar jedne poslovne sale koja bi se koristila za bitne sastanke. Da ovako intenzivan inkubator ne bi bio predmet zloupotrebe, trebalo bi jasno definisati kada se novoosnovana firma smatra dovoljno velikom da prestane sa besplatnim korištenjem usluga inkubatora (sa još jednim prelaznim periodom u kojem ove usluge može korstiti ispod njihove tržišne cijene, ali ne besplatno) ili do kada mora da napusti inkubator s obzirom na to da predstavlja biznis koji ni uz svu podršku nije uspio da se razvije.
Na papiru sve djeluje jednostavno, u praksi je svakako mnogo teže za realizaciju. Međutim, naglašavamo opet da naš razvoj zavisi, prije svega, od naše hrabrosti da zakoračimo izvan utabanih staza. Jer za bolju bodućnost trebaju nam i autoputevi, i elektrane, i škole, i bolnice, ali i inkubatori i klasteri i još mnogo toga. Lažna je dilema ili-ili. Sve je to neophodno za normalan razvoj. Ohrabrujuće je da je Vlada Republike Srpske najavila da će pojednostaviti proceduru registracije firmi. Sada samo da nastavi u tom pravcu, pa da se ozbiljnije pozabavi i inkubatorima. Jer čak i ako smo zakasnili, dobre stvari je bolje uraditi nekada nego nikada.
(autor je član Udruženja ekonomista RS - SWOT)