Policija predstavlja posebno naoružano odelenje državne uprave koje je ovlašteno da održava javni red i mir, osigurava državni poredak, sprečava društveno nedopušteno ponašanje i učestvuje u pronalaženju počinilaca prekršaja i krivičnih dela.
Demokratska država svodi policiju u savremene okvire i podvrgava je, kao pravna država, kontroli zakona.
Policija je u pojedinim državama različito organizovana. Najčešče je centralizirana i podvrgnuta jedinstvenoj upravi odgovarajućeg resora centralne vlasti. Tamo gde je decentraliziranija i podređena lokalnim organima vlasti, postoje za uzvrat, parapolicijske snage kojima razpolaže centralna vlast.
Ovo su navodi iz Leksikona temeljnih pojmova politike, abecede demokratije, koji je izašao u Zagrebu daleke 1990. godine. Teško je i danas prigovoriti ovim definicijama, koje se rezultat proučavanja stanja savremenih društava i koje važe i za Zapad i za Istok i za Sever i za Jug.
Ali zašto o tome, kada se sve zna i ništa nije novo. Zapravo sve su već stari Grci rekli. U Briselu se ovih dana dogodila nepravda za Bosnu i Hercegovinu. Možda će se ispraviti do kraja ovog meseca, kada se opet sastaju predstavnici država članica i EU sa briselskim komesarima. Ali idemo redom događaja.
Međunarodna zajednica i njen prvi operativac nastojali su da reintegrišu Bosni i Hercegovinu menjanjem Daytona u hodu. I to jačanjem centralne države i smanjivanjem nadležnosti entiteta. Distrikt Brčko i ne pominje se dosta, jer je on zapravo bašta američkih supervizora i njihova laboratorija interesa. Dobro. U martu 2004. usvojen je zakon o jedinoj i jedinstvenoj obaveštajno sigurnostnoj agenciji. Svi u BiH su se složili. Krajem avgusta 2005. Narodna skupština Republike Srpske prenela je nadležnost za odbranu sa entiteta na nivo države. Parlamentarna skupština BiH je 5. oktobra usvojila zakone potrebne za uspostavu jedne zajedničke vojske. Evropska komisija je 21. oktobra 2005. preporučila državama članicama Evropske unije da počnu pregovore sa BiH o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Članice EU su mesec dana kasnije 21. novembra 2005. upalile Komisiji zeleno svetlo za pregovore i četriri dana kasnije, 25. novembra 2005., evropski komesar za proširenje Olli Rehn već je u Sarajevu da i zvanično obeleži početak pregovora sa Bosnom i Hercegovinom.
A šta se desilo posle. Jedno je uspostava javnog RTV servisa, o kojem se i vrlo retko neko stručno bavi, a drugo policijska reforma, koja uz ustavnu, a u aprilu prošle godine bila je jako blizu, predstavljaju osnovne potrese u strukturi posleratne države. Sada je briselski veto za BiH osnovan samo na policijskoj reformi. A u čemu je reč. Bivši visok britanski predstavnik, uznesen uspehom reforme odbrane, izlobirao je nov zadatak za međunarodnu zajednicu - reformu policije. Radi se o klasičnoj centralizaciji, o kojoj su se vodile žestoke debate i u vreme pokojne federacije. Prema tom predlogu, morala bi biti policija profesionalna i izvan političkih uticaja. Znači, policija sada nije profesionalna iako o tome ne govore mase međunarodnih policijskih profesionalaca koji se sada pod firmom EUPM kreću širom zemlje. Policiju bi morali finansirati iz jednog budžeta, što u stvari nije ništa strašno, ukoliko se tj budžet kontroliše u skladu sa ustavnim poretkom zemlje i polugama demokratske države, a nadložnost reformisane policije prelazile bi unutrašnje, entitetske granice. Ništa novo, jer to se praktički događa sa agencijom koja nosi ime SIPA.
Uprkos, verujem iskrenom nastojanju pojedinih političara da nađu i u svemu tome kompromis, za Brisel nije bilo dovoljno. Neuvažavanje činjenica i mogućeg u složenoj državi, bio je problem međunarodne zajednice i u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka. Očito ništa ne nauče iz istorije ovih naših prostora, ili ne uvažavaju sugestije svojih ambasadora o realnom i nerealnom. Dakle, proces pregovora o pronalaženju modela efikasnije zaštite građana pred kriminalom i ilegalnim radnjama, u tome je verujem i reč, nastavlja se, uprkos neuspehu visokog predstavnika, koji kaže da ga neće više stavljati na agendu. I posle briselskog sastanka izjavljuje, ako su mediji precizno preneli njegove reči, da bi morala međunarodna zajednica pronaći nove pertnere u Bosni i Hercegovini jer političari koji su sada na vlasti nisu u stanju provesti potrebne reforme. Znači pretnja državnim udarom sa strane međunarodne zajednice. Jer ovi političari su bili potvrđeni na slobodnim demokratskim izborima i odgovorni su svojim biračima. Koga će birati međunarodna zajednica za partnere u BiH. Možda one koji još sanjaju Socijalističku Republiku BiH, možda na čelu sa jedinom partijom Savezom evrokomunista. Možda će menjati narode, koji su im poklonili poverenje.
Umesto da se bave istinskim ekonomskim i socialnim problemima evropske zemlje Bosne i Hercegovine, opasnim izjavama podstiče se zapravo nestabilnost i stavlja pod pitanje budućnost. Šta će o tome reći evropski privredni partneri Bosne i Hercegovine, koji su ulagali miljarde u ekonomiju zemlje, svojim predstavnicima u Briselu, pitanje o kome mora voditi računa ova međunarodna zajednica. Jer jedino rešenje za region je potpuno, ravnopravno uključivanje u organizovan prostor, koji se zove Evropska unija. Juče je korak bliže Crna Gora, prekosutra Srbija i Bosna i Hercegovina. Jer nema novih partnera. A mogla bi nova međunarodna zajednica.